Knjiga o Jovu 32

Elijuj

1I tako su trojica ljudi prestali da uzvraćaju Jovu koji je u svojim očima bio pravedan. 2Na to je na Jova u ljutnji planuo Elijuj iz Vuza, sin Varahilov iz Ramovog roda. Razljutio se, jer se ovaj činio pravednijim od Boga. 3Razljutio se i na tri prijatelja što nisu imali odgovor, a opet su osudili Jova. 4Naime, Elijuj je čekao da uzvrati Jovu, jer su ostali bili stariji po godinama od njega. 5Razljutio se Elijuj kada je video da ova trojica ljudi nemaju šta da kažu i odgovore.

6Tada je ovako odgovorio Elijuj iz Vuza, sin Varahilov:

„Mlađi sam od vas po godinama.

Vi ste stariji,

pa sam se zato sklanjao u strahu

da vam kažem svoje mišljenje.

7Naime, rekao sam sebi:

’Starost neka govori

i godine mnoge nek razglase mudrost!’

8Jer je duh u ljudima

i dah Svemoćnoga im daje razum.

9Godine mnoge mudrost ne daju

i stari pravednost ne shvataju.

10Zato kažem: ’Poslušajte me,

pa da vam i ja iznesem svoje mišljenje.’

11Eto, čekao sam besede vaše,

saslušao mišljenja vaša

dok ste birali reči.

12Da, pažljivo sam vas pratio.

Ali – gle – niko nije opovrgnuo Jova

i nijedan od vas nije uzvratio na reči njegove!

13I ne govorite: ’Mudrost smo pronašli!

A njega neka Bog opovrgne, a ne čovek.’

14Ali, nije on protiv mene govorio

pa ni ja neću da uzvratim njemu vašim dokazima.

15A oni su se smeli i više ne uzvraćaju,

sasvim su ostali bez reči.

16Zašto da čekam kada ne govore,

samo stoje i više ne uzvraćaju?!

17A sada ću ja svoje da kažem,

mišljenje ću svoje da iznesem.

18Jer prepun sam reči,

iz utrobe moje duh me na to tera.

19Evo, poput vina bez oduška utroba je moja,

raspukla bi se ko mešina nova.

20Moram da govorim, da sebi oduška dam;

otvoriću usne svoje da bih uzvratio.

21Neću da gledam ko je ko,

nikome da laskam neću.

22Pa ja i ne umem da laskam,

jer bi me odmah uzeo Sazdatelj moj!