Knjiga o Jovu 27

Poslednje reči Jova prijateljima

1A Jov je nastavio svoje kazivanje ovim rečima:

2„Živoga mi Boga koji mi je uskratio pravo

i Svemoćnog što mi dušu ogorči;

3dok u meni daha ima

i Božijeg duha u mom nosu;

4usne moje neće govoriti nepravdu,

moj jezik neće izustiti obmanu.

5Daleko od mene bilo da izjavim kako ste u pravu!

Dok me ima ne odustajem od svoje čestitosti.

6Držaću se pravednosti svoje, neću je pustiti;

sve dok živim savest moja me zapeći neće.

7Dušmanin moj neka prođe kao pokvarenjak,

kao zlotvor neka prođe onaj što se diže na me.

8Jer kakva je nada bezbožnika kada je sasečen,

kada Bog mu dušu uzme?

9Čuje li Bog vapaj njegov

kad na njega nevolja dođe?

10Raduje li se Svemoćnome

i zove li Boga u doba svako?

11Ja ću vas poučiti o Božijoj ruci,

neću da vam krijem naum Svemoćnoga.

12Eto, svi vi ste videli ovo,

pa zašto onda uludo govorite besmislice?

13Takva je od Boga sudbina za zlikovca,

nasledstvo Svemoćnog što primaju okrutni!

14Makar i da mu se deca rađaju, za mač se rađaju;

potomstvo mu nikad hleba neće biti sito.

15Preživele će mu pokopati zaraza,

a udovice im zakukati neće.

16Makar da zgrne srebra ko da je prašina,

i spremi odeće kao da je zemlja;

17sve što spremi obući će pravednik,

a srebro će da razdeli nedužni.

18Poput moljca kuću sebi zida,

kao da je kolibica što je čuvar pravi.

19Leći će bogat tad i nikad više,

kad oči svoje otvori – ničeg više nema.

20Nenadane strahote ko bujice odnose ga,

oluja ga noću krade.

21Podiže ga vetar sa istoka, odleteće,

svitlaće ga sa mesta njegovog.

22Sjuriće se na njega, štedeti ga neće

dok on bude strmoglavce bežao od ruke njegove.

23I pljeskaće svojim rukama nad njim,

i zviždaće ga sa njegovog mesta.