Knjiga o Jovu 24

1Zašto Svemoćni nije odredio vremena suda?

Zašto oni koji ga poznaju ne vide dane njegove?

2Pomeraju ljudi međe,

stada otimaju, pa ih napasaju;

3siročadi odvode magarca,

vola za zalog uzimaju od udovice.

4Oni razgone uboge sa puta,

skrivaju se zajedno siromasi zemlje.

5Eno, kao divlji magarci u pustinji idu svojim poslom;

hranu sebi traže,

u pustari hleb za sebe i za decu.

6Po polju kupe krmu,

pabirče po vinogradu zlobnika.

7Neodeveni su, noćivaju bez ogrtača,

na zimi su bez pokrivača.

8Iskisli su od planinske kiše,

bez zaklona krije se pod stenu.

9Siroče od dojenja kradu

i od siromaha uzimaju zalog.

10Tumaraju obnaženi,

neodeveni snoplje nose, a gladni.

11Među svojim drvoredima cede ulje,

grožđe muljaju u kaci, a žedni su.

12Stenje narod u gradu,

za pomoć vape smrtno ranjeni,

a Bogu to nije mrsko.

13A neki su u društvu onih što ratuju protiv svetla,

što ne mare za puteve svetla

i ne žive na stazama njegovim.

14U zoru se krvnik diže,

sirotana i ubogog da ubije,

a po noći je ko lopov.

15Preljubnikovo oko čeka sumrak jer govori:

’Da me oko ne ugleda!’,

pa pokriva lice svoje.

16Kad je tama, lopov kuće prokopava,

a po danu se zaključava

da za svetlost ne zna.

17Jer je svima njima jutro poput gustog mraka,

predani su užasima mraka gustog.

18Prolete oni povrh voda,

prokleto im nasledstvo u zemlji

i neka nijedan ne krene ka vinogradima.

19Poput suše i vrućine snežne vode kad odnesu,

tako i Svet mrtvih nosi one što se ogrešiše.

20Zaboravlja ga majčina utroba,

crvima je hrana;

njega više ne spominju,

nepravda će biti kao stablo prelomljeno.

21On navaljuje na jalovu, na nerotkinju;

zlostavlja udovicu.

22Silom svojom Bog moćnike odvlači,

podiže se i niko za život siguran nije.

23Bog im spokojstvo daje, pa se osiliše;

ali njegove su oči na njihovim putevima.

24Tek za malo uzdignu se i već ih nema;

ko svi drugi propadaju, venu;

odsecaju se kao vršci klasja.

25Ako nije tako, ko će da mi laž dokaže?

Ko će da obezvredi kazivanje moje?“