Knjiga proroka Jeremije 2

Izrailj je zaboravio Boga

1Došla mi je reč Gospodnja govoreći: 2„Idi i objavi u uši Jerusalima:

’Govori Gospod:

„Sećam te se po privrženosti tvoje

mladosti i ljubavi tvog vereništva.

Išla si za mnom u pustinju,

u nezasejanu zemlju.

3Svet je Izrailj bio Gospodu,

prvina njegovog uroda

i svi koji su ga gutali bili bi krivi

i propast bi ih stigla

– govori Gospod.“’“

4Čujte Gospodnju reč, dome Jakovljev

i svi rodovi Izrailjevog doma.

5Govori Gospod:

„Kakvu su nepravdu u meni našli tvoji preci

kada su se udaljili od mene,

išli za taštinom

i postali tašti?

6Nisu pitali: ’Gde je Gospod

koji nas je doveo iz egipatske zemlje,

koji nas je vodio u pustinji,

po zemlji pustoši i jama,

po zemlji sušnoj i mračnoj,

po zemlji kojom niko kročio nije

i u kojoj niko prebivao nije?’

7A ja sam vas doveo u zemlju voćnjaka,

da jedete njeno voće i njena dobra.

I došli ste i opoganili ste moju zemlju,

i moje ste nasledstvo pretvorili u gadost.

8Sveštenici nisu rekli:

’Gde je Gospod?’

Oni koji se bave Zakonom me nisu poznali,

i pastiri se pobuniše protiv mene.

Proroci su proricali uz pomoć Vala

i išli za onim od čega nema koristi.

9I još ću da se parničim s vama

– govori Gospod –

i sa decom vaše dece ću da se parničim.

10Jer, pređite na kitimska ostrva i vidite,

i u Kedar pošaljite pa onda dobro razmotrite.

Vidite da li se ovako nešto već dogodilo:

11Da li je neki narod zamenio bogove

ako oni i nisu bogovi?

A moj narod je zamenio svoju Slavu1

za ono od čega nema koristi!

12O, nebesa, užasnite se zbog ovoga,

zgrozite se i opustošite

– govori Gospod.

13Jer je dva zla učinio moj narod:

Zaboravio je mene, izvor svežih voda,

i sebi isklesao bunare,

napukle bunare što ne drže vodu.

14Pa zar je Izrailj rob, jedan od onih rođenih u kući?

Zašto je postao plen?

15Na njega riču lavići, urliču rikom;

njegovu su zemlju pretvorili u pustoš,

njegovi gradovi su porušeni

i tu više niko ne prebiva.

16Čak ti je i narod iz Nofa i Tafnesa

obrijao teme.

17Zar to nisi sam sebi uradio

napustivši Gospoda, svog Boga,

u vreme kada te je vodio putem?

18I zato šta ti znači put egipatski

da piješ vodu sihorsku2?

I šta ti znači put asirski

da piješ vodu iz reke3?

19Kazniće te tvoje zlo

i tvoje otpadništvo će te prekoriti.

Pa znaj i vidi, jer je zlo i gorko

što si napustio Gospoda, svog Boga,

i što nema u tebi moga straha –

govori Gospod, Bog nad vojskama.

20Jer ja sam odavno skršio tvoj jaram

i tvoje sam okove izlomio.

Ali ti si rekla: ’Neću da ti služim.’

I na svakoj uzvišici,

i pod svakim zelenim drvetom

si polegla kao bludnica.

21A ja, ja sam te posadio kao plemenitu lozu,

baš pouzdano seme.

I kako si mi se promenila

i izrodila u vinjagu?

22Sve i da se šalitrom pereš

i da pribaviš mnogo ceđi,

štrčaće fleka tvoje krivice preda mnom

– govori Gospod Bog.

23Kako onda govoriš: ’Nisam oskrnavljena

i nisam išla Valima?’

Sagledaj svoje tragove u dolini

i shvati šta si uradila.

Ti si mlada i brza kamila

što tumaraš kojekuda;

24mlada magarica navikla na divljinu

što u svojoj žudnji njuši vetar.

I ko će da je vrati kad je u teranju?

Neće malaksati svi koji je traže,

jer će je pronaći u njenom mesecu.

25Ne dozvoli da ti noga bude bosa,

da ti grlo bude suvo.

Ali ti si rekla: ’Ništa od toga!

Ne, jer volim tuđe bogove

i ići ću za njima.’

26Kao lopov što se stidi kada ga uhvate,

tako će da se osramoti dom Izrailjev.

Oni – njegovi carevi, njegovi glavari,

njegovi sveštenici i njegovi proroci –

27koji govore drvetu: ’Ti si moj otac!’

I kamenu: ’Ti si me rodio!’

Jer su meni okrenuli leđa a ne lice,

a u vreme svoje propasti će reći:

’Ustani i spasi nas!’

28Pa gde su tvoji bogovi koje si napravio za sebe?

Neka ustanu ako mogu da te spasu

u vreme tvoje propasti.

Jer, koliki je broj tvojih gradova –

o, Judo – toliko je tvojih bogova.

29Zašto se parničite sa mnom?

Pa svi ste se vi pobunili protiv mene

– govori Gospod.

30Uzalud sam udarao tvoje sinove

jer nisu prihvatili karanje,

a tvoj je mač progutao tvoje proroke

kao kad lav proždire.

31O, naraštaju, razmotrite reč Gospodnju:

Zar sam Izrailju bio pustinja

ili zemlja mrklog mraka?

Zašto moj narod govori: ’Naskitasmo se

pa nećemo ponovo da ti dođemo’?

32Zaboravlja li devica svoj nakit

i nevesta svoj pojas?

A moj narod zaboravlja mene

danima bez broja.

33Kako si dobro uredila svoj put da tražiš ljubav,

da si i pokvarenice naučila svojim putevima!

34Još se i krv našla na tvojim skutima,

sve životi ubogih i nevinih,

iako ih nisi zatekla dok provaljuju.

Ali za sve to ti kažeš:

35’Ja sam nedužna!

Njegov se gnev svakako odvratio od mene.’

I evo, sporiću se s tobom

jer govoriš: ’Sagrešila nisam.’

36Zašto tako tumarajući

menjaš svoj put?

I od Egipta ćeš se zastideti

kao što si se zastidela Asirije.

37I od njega ćeš da odeš

s rukama svojim na glavi svojoj,

jer je Gospod odbacio tvoje uzdanice

da zbog njih ne napreduješ.