Knjiga proroka Isaije 65

Protiv idola, a za Jerusalim

1„Potražili su me koji nisu pitali,

našli su me koji nisu iskali.

Rekao sam: ’Evo me! Evo me!’

puku koji moje ime prizivao nije.

2Ruke svoje pružao sam vazdan

prema narodu odmetničkom,

koji putem nevaljanim hoda

po svojim zamislima;

3narodu koji me u lice

izaziva stalno,

žrtve prinose po vrtovima

i kade na opekama,

4borave po grobovima,

noć provode po skrivenim mestima,

jedu meso svinjsko

i drobe gadosti u zdele svoje;

5koji govore: ’Sebe se drži!

Ne pristupaj meni, jer sam od tebe svetiji.’

Ovi su dim u nosu mom,

vatra što povazdan gori.

6Evo, zapisano je preda mnom,

neću ućutati dok ne namirim,

a namiriću u nedra njihova.

7Krivice vaše i krivice otaca vaših,

zajedno su – govori Gospod –

jer oni kade po gorama

i ruže me po uzvišicama.

I nekadašnje delo njihovo

odmeriću u nedra njihova.“

8Govori Gospod:

„Kao kad se stiče sok u grozdu,

pa se kaže: ’Ne zatiri ga.

U njemu je blagoslov’,

tako ću učiniti radi svojih slugu:

neću sve to zatrti.

9I izvešću iz Jakova potomstvo,

i iz Jude mojih gora posednika,

i to će izabranici moji baštiniti,

i sluge moje tamo će se nastaniti.

10I Saron će postati za ovce plandište,

i dolina Ahor1 za goveda počivalište –

narodu mojem koji mene traži.

11A vi, koji ste Gospoda ostavili,

koji ste svetu goru moju zaboravili,

koji Gadu2 trpezu postavljate,

i koji nalive izlivate na oltar Meniju3 –

12za vas odredio sam mač

i da se svi savijete radi klanja.

Zato što sam zvao i odgovorili niste,

što sam govorio i slušali niste.

Nego ste činili ono što ja smatram da je zlo,

izabrali ste ono što mi nije ugodno.“

13Zato govori Gospodar Gospod:

„Evo, sluge moje će jesti,

a vi ćete gladovati.

Evo, sluge moje će piti,

a vi ćete žedni biti.

Evo, sluge moje će se radovati,

a vi ćete se stideti.

14Evo, sluge moje će se veseliti

zbog dobra u srcu,

a vi ćete vikati

zbog bola u srcu,

i tugovaćete zbog slomljenog duha.

15I ostavićete ime svoje

da njim kunu moji izabranici:

i neka te usmrti Gospodar Gospod!

A sluge ću svoje drugim imenom nazvati.

16Širom zemlje ko se bude blagosiljao,

neka se blagosilja Bogom vernim.

I ko se bude zaklinjao širom zemlje,

neka se zaklinje Bogom vernim.

Naime, pređašnje nevolje će biti zaboravljene,

i zato će biti od očiju mojih sakrivene.

Nova nebesa i nova zemlja

17Jer, gle, ja stvaram

nebesa nova i zemlju novu,

i pređašnje se pominjati neće,

i na um vam to padati neće.

18Stoga veselite se i kličite

od kolena do kolena za ono što stvaram.

A evo, ja stvaram od Jerusalima klicanje

i od naroda njegova veselje.

19I klicaće u Jerusalimu,

i veseliće se u mom narodu;

i više u njemu čuti se neće

glas koji oplakuje i glas koji vapi.

20Tamo više neće biti

odojčeta kratkoga života,

ni starca koji ne bi navršio dane svoje,

jer će mladić kao stogodišnjak umirati,

i stogodišnji grešnik

prokletim će se smatrati.

21I kuće će graditi i nastanjivati,

i vinograde saditi i rod njihov jesti.

22Neće jedni graditi, a drugi nastanjivati;

neće jedni saditi, a drugi jesti.

Nego će kao trajanje drveta

biti trajanje naroda mojega,

a dela svojih ruku

koristiće izabranici moji.

23Neće se mučiti naprazno,

niti će rađati za užas,

jer oni će biti potomstvo blagoslovenih od Gospoda

i izdanci njihovi s njima.

24I biće pre nego što će prizvati,

a ja ću im odgovoriti;

još dok budu govorili,

ja ću ih uslišiti.

25Vuk i jagnje zajedno će se napasati,

i lav će slično volu slamu jesti,

a zmiji će prašina biti za hranu.

Oni zlo činiti neće, i potirati neće

nigde na svetoj gori mojoj

– govori Gospod.“