Knjiga proroka Isaije 63

Gnev i pogibija

1Ko je taj što iz Edoma dolazi,

iz Vosore u ogrtaču jarkom,

onaj ukrašeni u odeći svojoj,

koji korača u punoj snazi?

– „Ja sam koji govori o pravdi,

velik kad spasava.“

2Zašto ti je odelo crveno

i haljine tvoje kao da si u muljari gazio?

3– „Cedio sam, po kaci gazio,

od naroda sa mnom ni čoveka,

i u gnevu njih sam izgazio,

i u jari svojoj njih sam izgnječio.

A što je iz njih šikljalo moj ogrtač je poprskalo,

te sam isprljao svu odeću svoju.

4Jer je u mom srcu dan kada se svetim,

i došla je godina kada otkupljujem.

5I gledam, a nema ko da pomogne;

zbunjen bivam, a oslonca nema.

I spasla me je desnica moja,

i srdžba moja oslonac mi bila,

6te satirem narode u gnevu svom,

i srdžbom svojom sam ih opio,

a onim što iz njih šiklja zemlju sam natopio.“

Bog i njegov narod

7Gospodnje ću milosti pominjati,

pohvalu Gospodnju prema svemu

što nam je uradio Gospod,

i dobro umnoženo domu Izrailjevu,

što nam ga je uradio po samilosti svojoj

po obilju milosti svoje.

8I rekao je: „Doista su moj narod,

sinovi koji neće izneveriti“,

pa je njima Spasitelj postao.

9U svim nevoljama njihovim i on beše u nevolji;

anđeo što pred njim stoji ih je spasao.

Svojom ljubavlju ih je spasao

i sam ih svojim milosrđem otkupio

i digao i nosio u sve dane od veka.

10A oni se sami odmetnuše,

Svetog Duha njegovog žalostiše.

I on im se preokrenu u neprijatelja;

on lično protiv njih zarati.

11Tad se davnih prisetiše dana,

Mojsija, njegovog naroda.

Gde je onaj koji im iz mora izvlači

pastira za svoje stado?

Gde je onaj koji će u njega smestiti

svoga Duha Svetoga?

12Koji je Mojsijevom desnicom upravljao

preko svoje mišice slavnosne?

Koji vodu pred njima raspoluti

da svoje ime večnim učini?

13Koji njima upravlja po dnu morskome

kao konjem po pustinji,

nije bilo spoticanja?

14Slično stoci što u dolinu silazi,

Duh Gospodnji ih je uspokojio.

Ti si tako vodio narod svoj,

i preslavno ime stekao si sebi.

15Pogledaj s nebesa i vidi

iz tvoga svetog i preslavnog Prebivališta.

Gde je tvoja revnost i tvoja sila,

navala ožalošćenosti tvoje

i milosrđa tvojega?

Meni li se uskraćuju?

16Ta, ti si Otac naš,

jer Avraham nas spoznao nije,

i Izrailj nas prepoznao nije,

ipak, Gospode, ti si Otac naš,

Otkupitelj naš, od večnosti je ime tvoje.

17Zašto nas, Gospode, odvodiš od tvojih puteva,

tvrdim činiš srce naše spram straha od tebe?

Vrati se zbog svojih slugu,

zbog plemena što su ti baština.

18Nju je narod tvoj tek za kratko zaposeo,

ali izgaziše Svetilište tvoje protivnici tvoji.

19Već odavna slični smo postali

onima nad kojima ti nisi,

nad kojima se tvoje ime ne priziva.