Knjiga proroka Isaije 59

Psalam proroka Isaije

1Gle, nije ruka Gospodnja okraćala da ne spasava,

niti je uho njegovo ogluhnulo da ne čuje;

2nego vaše krivice jesu pregrada

između vas i Boga vašega,

i gresi vaši zaklanjaju lice njegovo od vas

da vas ne čuje.

3Jer šake su vaše krvlju zagađene,

i prsti su vaši u zločinu,

usne vaše govore prevaru,

jezik vaš mrmlja podlost.

4Na pravednost niko ne poziva,

niti iko po istini sudi;

uzdaju se u ništavilo, i govore reči isprazne;

muku začinju, nevaljalstvo rađaju.

5Jaja gujina legu

i mrežu paukovu pletu;

od njihovih ko pojede jaja, taj umire;

a ako ga razbije, guja se izlegne.

6Njihovo pletenje nije za odevanje,

njihove izrađevine nisu za pokrivanje.

Njihove izrađevine delo su prestupničko

i šakama svojim čine nasilje

7Njihove noge u zlo trče

i hitre su da prolivaju nevinu krv.

Misli njihove misli su prestupničke,

pustoš je i propast na drumovima njihovim.

8Put ka miru oni ne poznaju,

na stazama njihovim pravednosti nema.

Izopačili su svoje ugažene puteve,

ko po takvom putuje, mir ne upoznaje.

9Zato se pravo od nas udaljilo,

i pravednost do nas ne dopire.

Nadali smo se svetlosti, a gle, tama;

sjajnom sjaju, a hodamo po mraku dubokom;

10po zidu pipamo kao slepi,

i tapkamo kao da smo bez očiju;

u podne se spotičemo kao da smo u sumraku;

u obilju smo kao da smo mrtvi;

11svi mi mumlamo kao da smo medvedi

i gukanjem gučemo kao da smo golubovi.

Očekujemo sud, a njega nema,

spasenje – udaljilo se od nas.

12Jer mnogo je naših pobuna pred tobom,

i gresi naši svedoče protiv nas.

Zaista, mi uviđamo pobune svoje

i upoznali smo krivicu svoju.

13Pobunili smo se i Gospoda se odrekli,

odmetnuli se od Boga našega;

govorili smo reči podle i otpadničke,

izmišljotine i odvajanje, iz srca reči lažljive.

14I tako je pravo potisnuto,

i pravda je daleko odgurnuta,

jer istina je javno posrnula,

i čestitost proći ne može.

15Istina biva čerupana,

i ko se zla kloni, biva orobljen.

A Gospod vidi i to je zlo pred njim

jer pravice nema.

16I vidi: nema čoveka.

I zapanji se što zastupnika nema.

Onda se oslobodi mišica njegova,

i bi mu potpora pravednost njegova.

17Pravednost je navukao kao oklop,

i na glavi mu je spasenje kao kaciga,

a odeću osvetničku je navukao kao odoru,

i revnošću se ogrnuo kao plaštom.

18Prema onom što su zaslužili

njih će namiriti;

prema onom što su zaslužili,

zato što su nasrtali, zato što su mrzeli,

njih će namiriti,

prema onom što su žudeli,

što su zaslužili.

19I videće sa zapada ime Gospodnje,

i sa istoka sunčevoga slavu njegovu,

jer će doći kao bujica,

Duh Gospodnji nju će podsticati.

20„A Otkupitelj će doći Sionu

i onima koji se u Jakovu odvrate od prestupa

– govori Gospod.

Zapis o Duhu i reči

21Evo, ovo je moj savez s njima, govori Gospod: Duh moj, koji je na tebi, i reči moje, što sam ti ih u usta stavio, neće otići od usta tvojih, ni od usta potomstva tvojega, ni od usta potomaka potomstva tvojega – govori Gospod – kako sada tako i doveka.