Knjiga proroka Isaije 47

Tužbalica nad Vavilonom

1„Spusti se i sedi u prašinu,

device, ćerko vavilonska.

Sedi na zemlju.

Nema prestola, ćerko haldejska!

Jer neće te više zvati

nežnom i osećajnom.

2Uhvati mlinsko kamenje i melji brašno,

svuci svoj ogrtač,

skut podigni, svuci s bedara,

prelazi reke.

3Neka se pojavi golotinja tvoja,

još neka se pokaže sramota tvoja.

Osvetiću se

i neće me sprečiti niko.“

4Otkupitelj naš, njegovo je ime:

Gospod nad vojskama, Svetitelj Izrailjev.

5„Sedi ćutke i povuci se u tamu,

ćerko haldejska,

jer te više neće zvati

gospodaricom nad carstvima.

6Na svoj sam se narod razgnevio,

svoju sam baštinu oskrnavio,

i tebi ih u ruke predao;

a ti prema njima milost ne pokaza:

jarmom tvojim

starce si pretovarila.

7I govorila si:

’Doveka ću biti gospodarica!’,

a u tvoje srce to nije dospelo,

nisi se setila šta na kraju biva.

8A sada slušaj ovo, razvratnice,

koja boraviš u spokojstvu,

te u srcu progovaraš svome:

’Ja sam i druge nema,

neću postati udovica,

niti decu izgubiti svoju.’

9Pa oboje će doći na tebe,

trenutno, u istom danu:

izgubićeš i decu i muža;

u celini će doći na tebe,

iako vračaš mnogostruko

i čaraš veoma.

10U zloću svoju i ti si se pouzdala

govoreći: ’Ne vidi me niko.’

Mudrost tvoja i znanje tvoje, one te zavedoše,

te govoriš u srcu svojemu:

’Ja sam i druge nema.’

11Doći će zloća i na tebe,

i nećeš znati da ih sprečiš;

i stuštiće se nevolja na te,

i nećeš moći odvratiti;

i doći će na te iznenada

propast za koju ne znaš.

12De, ostani na tvojim čaranjima,

i na mnoštvu tvojih vračanja,

na kojima se trudiš od mladosti;

možda se i okoristiš, možda strah doneseš.

13Rintala si zbog mnogih savetnika tvojih.

Hajde, neka ustanu i spasu te:

oni ’premeravaju’ po nebesima,

oni ’vide’ po zvezdama,

oni ’saznavaju’ po mladom mesecu;

šta će tebe snaći.

14Ta, oni će biti kao strnjika,

oganj će ih spaliti;

sami sebe izbaviti neće

iz plamene ruke;

neće ostati ni žeravice da se neko ogreje,

ni vatre da kraj nje posedi.

15Takvi će postati oni

oko kojih si se zamarala,

tvoji trgovčići od mladosti:

svaki će na svoju stranu otperjati,

nikog neće biti da te spase.“