Knjiga proroka Isaije 44

Bog će blagosloviti Jevreje

1A sad poslušaj, Jakove, slugo moj,

i Izrailju, kog sam izabrao.

2Govori Gospod

koji te je načinio, i koji te je od utrobe sazdao,

tebi pomaže:

Ne boj se, Jakove, moj slugo,

Ješurune, kog sam izabrao.

3Jer ću vodu izliti na žedno tle,

i vrela na sušnu zemlju.

Izliću Duh svoj na potomstvo tvoje,

i blagoslov na pokolenja tvoja.

4I rašće kao da su među travom,

kao vrbe iz tekuće vode.

5Jedan će reći: ’Ja sam Gospodnji!’

drugi će se zvati imenom Jakovljevim,

treći će sebi na ruci ispisati: ’Gospodnji’,

i usvojiće ime Izrailjevo.“

Nema Boga osim Gospoda

6Govori Gospod,

Car Izrailjev i njegov Otkupitelj,

Gospod nad vojskama:

„Ja sam Prvi i ja sam Poslednji,

osim mene drugog Boga nema.

7Ko je kao ja? Neka ustane i kaže,

neka se javi i nek to objavi,

i nek to razloži preda mnom.

Otkad postavih narod od večnosti,

i stvari što će doći,

neka najavi šta će se zbiti.

8Ne plašite se i ne bojte se:

nisam li vam odavno objavio i najavio?

I vi ste moji svedoci:

ima li Boga osim mene?

Ne, nema Stene za koju ja znam.“

Protiv kipova i likova

9Koji prave kipove,

svi su oni ništavila,

i dragocenosti njihove ne koriste ničemu.

Svedoci njihovi ne vide i ne znaju, te će biti na sramotu.

10Ko pravi boga i lije kip,

da od toga koristi nema?

11Gle, osramotiće se svi drugovi njegovi i umetnici.

Neka se saberu svi: i oni su delo ljudsko.

Neka se postave:

zajedno će se prestraviti i postideti.

12Oblikuje gvožđe alatkom

i radi na žaru uglja,

čekićima ga doteruje

i snažnom ga rukom obrađuje.

Ne hrani se i nema snage,

vode ne pije i iscrpljuje se.

13Oblikuje drvo, uzima meru,

pisaljkom ga obeležava,

obrađuje ga dletom, ocrtava ga šestarom,

i delje ga po uzoru na ljudski lik,

kao lepotu ljudsku,

da bude postavljen u domu.

14Za sebe je nasekao kedre

i uzeo kiparise i hrast,

što je za sebe negovao među drvetima šumskim,

zasadio bor što je porastao na kiši.

15I čoveku je to kao gorivo;

uzima od toga da se ogreje;

pa loži i peče hleb.

Međutim, od toga delje i boga

pred kojim pada ničice

i pravi kip i klanja mu se.

16Polovinom loži vatru,

tom polovinom peče meso na žaru,

jede pečenje i biva sit,

te se greje i govori:

„Ah, grejem se i kraj vatre uživam.“

17A od ostatka pravi boga, idola svoga;

pada pred njim ničice

i klanja mu se i moli mu se:

„Izbavi me, jer ti si moj bog.“

18Ne znaju i ne rasuđuju,

jer su im oči zamazane pa ne vide;

i srca njihova pa ne razumeju.

19Takav ne razmišlja i nema u njega znanja

ni rasuđivanja da kaže:

„Polovinom od ovoga ložio sam vatru,

pa sam na žaru ispekao hleb,

ispržio sam meso i pojeo ga.

A od ostatka sam načinio gnusobu.

Zar da se klanjam komadu drveta?“

20Taj se stara za pepeo.

Njega zavodi prevarno srce,

te ne može da izbavi svoj život,

a neće da kaže:

„Nije li obmana u mojoj desnici?“

Bog će se smilovati

21„Seti se ovoga, Jakove,

i Izrailju, jer si sluga moj!

Ja sam te sazdao i ti si sluga moj;

Izrailju, ja tebe da zaboravim neću!

22Kao maglu rasterao sam tvoje prestupe,

i grehe tvoje kao da su oblak.

Meni se vrati,

jer ja sam te otkupio.“

Radosnica

23Kličite, nebesa, ovo je delo Gospodnje!

Orite se, dubine zemljine!

Odjekujte radosno, planine,

i vi, šume, sa svim svojim drvećem!

Jer Gospod je otkupio Jakova,

i proslavio se u Izrailju.

Pesma o sili Gospodnjoj

24Govori Gospod, Otkupitelj tvoj,

i Sazdatelj tvoj od utrobe:

„Ja sam Gospod koji sam sve učinio,

ja sam lično razapeo nebesa,

i bez ikoga zasvodio zemlju.

25Ja sprečavam vračarska znamenja,

i gatare pretvaram u ludake;

teram mudrace da ustuknu

i znanje preobraćam u bezumlje.

26Potvrđujem što sluga mu kaže,

ispunjavam svojih glasnika namere.

’Naseli se!’ – govorim Jerusalimu,

i gradovima Judinim: ’Sagradite se!’

A ja ću podići što je razrušeno.

27Govorim okeanu: ’Presahni!

Tvoje reke presušujem.’

28’Pastiru moj’ – govorim Kiru,

i on će sve moje želje ispuniti.

’Sagradi se!’ – govoriće Jerusalimu,

a Domu: ’Utemelji se!’“