Knjiga proroka Isaije 22

Reč o dolini viđenja

1Proroštvo o Dolini viđenja.

Šta ti je sad,

te se penješ sav na krovove?

2Prepun vreve, grade bučni,

šeheru razigrani!

Izginuli tvoji od mača ne padoše,

niti mrtvi tvoji u boju.

3Svi tvoji vladari zajedno pobegoše,

ne zategoše luk, a padoše u ropstvo,

zarobljeni su svi koji se nađoše u tebi,

daleko su bežali.

4Zato sam rekao: „Ostavite me,

gorko ću plakati;

nemojte me tešiti

nad ruševinom milog naroda mojega.“

5Jer je dan pometnje i rasula i zbunjenosti

od Gospodara Gospoda nad vojskama.

U Dolini viđenja zid se ruši,

prema planini je vapaj,

6jer Elam tobolac donosi,

sa bojnim kolima i konjanicima,

a Kir štit otkriva.

7Izabrane doline tvoje bojnih kola su pune.

Konjanici se kod vratnica postrojavaju.

Protiv borbene gotovosti

8Tako je Judi uklonio zaštitu.

U dan onaj pogled si svrnuo

na oružje u šumskoj kući.

9I pukotine u gradu Davidovu,

videli ste kako ih je mnogo.

I sabrali ste vodu

iz Donjeg jezera.

10Pa ste prebrojali kuće jerusalimske

i porušili kuće da zid učvrstite;

11te ste između dva zida načinili

spremište za vodu iz Starog jezera;

ali se na Stvoritelja niste obazirali,

niti ste videli onog što je sve načinio odavno.

12I pozvao je u dan onaj

Gospodar Gospod nad vojskama:

da plačete i tugujete,

da obrijete glave i pripašete kostret.

13Ali, gle, veselje i radost,

ubijaju goveda i kolju ovce,

jedu meso i piju vino:

„Da jedemo i pijemo,

jer sutra ćemo da pomremo.“

14A mojim ušima je objavio Gospod nad vojskama: „Neće biti otkupljena vaša krivica dok ne umrete – reče Gospodar Gospod nad vojskama.“

Protiv nadstojnika Somne

15Govori Gospodar Gospod nad vojskama:

„Hajde, otidi onom dvoraninu,

Somni, nadstojniku dvora:

16’Šta je s tobom i ko si to ti,

da ovde grobnicu klešeš sebi?

Kleše sebi grobnicu na visini,

useca u steni stan za sebe.

17Gle, Gospod će tebe baciti silno,

junak će te uhvatiti snažno,

18u klupko će te umotati žestoko,

kao loptu će te bacati po zemlji širokoj.

Tamo ćeš ti umreti,

i tamo su kola tvoja slavna,

sramoto dvoru gospodara tvoga.

19Lišiću te položaja tvoga,

i oteraću te iz službe tvoje.

20A u taj dan ću pozvati slugu svoga Elijakima sina Helkijina. 21Njega ću obući u odoru tvoju, njega ću opasati pojasom tvojim, njemu ću u ruke predati vlast tvoju, te će biti predak stanovnicima jerusalimskim i domu Judinom. 22Na njegova pleća postaviću ključ od doma Davidova: kad otvori, neće zatvoriti niko, kad zatvori, neće otvoriti niko. 23Njega ću kao klin uglaviti na mestu čvrstome, te će postati slavni presto u domu oca svojega. 24O njega će se obesiti sva slava doma oca njegova: izdanci i potomci, sve posude malene, od zdelica do svih krčaga.’

25U dan onaj – govori Gospod nad vojskama – izvući će se klin uglavljeni na mestu čvrstome, slomiće se i pašće; a teret što je na njemu biće odsečen, jer je Gospod rekao.“