Knjiga proroka Osije 2

1Recite svojoj braći: ’Narode moj!’1; i svojoj sestri: ’Pomilovana!’2

Izrailj kažnjen i obnovljen

2Parničite se sa majkom svojom!

Sudite se, jer mi ona više nije žena,

a ja muž njen nisam.

Nek sa lica svoga skine svoje bludništvo

i svoje preljube sa grudi svojih,

3da je ne bih skinuo,

golotinju njenu razotkrio kao na dan kada se rodila.

Pretvoriću je u pustinju,

pretvoriću je u zemlju suvu

i ubiti žeđu.

4I neću se smilovati na njenu decu,

jer su kopilad!

5Njihova je majka bludničila,

osramotila se ona što ih je začela.

Jer, rekla je: ’Idem ja za svojim ljubavnicima,

za onima što mi hranu i vodu daju;

što mi daju vunu i lan, ulje i piće.’

6Zato ću, evo, da pregradim njen put trnjem;

zidom ću je obzidati da ne nađe svoj put.

7I ona će juriti za svojim ljubavnicima,

ali ih neće stići;

tražiće ih, ali ih neće naći.

Reći će:

’Otići ću, vratiću se svome prvom mužu,

jer mi je bilo bolje tada nego sada.’

8Ona ne zna da sam joj ja

dao žito i vino, ulje i srebro;

ja sam joj umnožio zlato

što ga je dala da slije Vala.

9Zato ću sada da uzmem natrag svoje žito u vreme žetve,

i svoje vino u doba berbe;

skloniću svoju vunu i svoj lan,

čime bi pokrila nagost njenu.

10Razotkriću sada njenu nagost

na oči njenim ljubavnicima

i iz ruku mojih je niko izbaviti neće.

11Ućutkaću sve veselje

njenih sabora, njenih mladina,

njenih subota i svih njenih praznika.

12Opustošiću njenu lozu i njene smokve,

za koje je rekla:

’To je plata moja koju su mi dali ljubavnici moji.’

Pretvoriću sve to u šumu,

da ih jedu poljske zveri.

13Sudiću joj ja zbog dana Vala,

kada im je palila tamjan;

kada se nagizdala svojim prstenjem i nakitom svojim,

kada je otišla za svojim ljubavnicima,

a mene je zaboravila

– govori Gospod.

14Zato ću je, evo, namamiti;

u pustinju odvešću je

i blago joj govoriti.

15Vratiću joj ja odande vinograde njene

i dolinu Ahor3 kao vrata nade.

Odazvaće se ona s onog mesta,

kao kad je bila mlada

i kao kada je dolazila iz Egipta.

16Toga ćeš me dana – govori Gospod –

zvati: ’Mužu moj’,

i nećeš me više zvati: ’Gospodaru moj.4’

17Ukloniću imena Vala iz njenih usta

da im ime više nikad ne spomene.

18Toga ću dana za njih sačiniti savez

sa poljskim zverima,

sa nebeskim pticama i sa gmizavcima.

Ukloniću luk, mač i bitku iz zemlje

i daću im da bezbrižno leže.

19Veriću te doveka sa sobom;

veriću te sa sobom u pravednosti i pravdi,

u milosti i milosrđu.

20Veriću te sa sobom u vernosti

i poznaćeš Gospoda.

21I ja ću toga dana da poslušam

– govori Gospod –

da poslušam nebesa,

a ona će poslušati zemlju;

22zemlja će poslušati žito

i novo vino i sveže ulje.

A oni će poslušati Jezrael.

23Posejaću je za sebe po zemlji

i smilovaću se Lo-Ruhami5,

a Lo-Amiju6 ću reći: ’Ti si moj narod’,

a on će reći meni: ’Moj Bog.’“