Knjiga proroka Osije 11

Božija ljubav za Izrailj

1„Voleo sam Izrailj još dok je dete bio

i iz Egipta pozvah sina svoga.

2Ali što su ih1 više pozivali,

od njih su više odlazili,

Valima su žrtvovali,

idolima su kadili.

3Jefrema sam učio da hoda,

ja sam ih za ruke prihvatao.

Ali oni prepoznali nisu

da sam ja taj što sam ih lečio.

4Sponama ljudskim, vezama ljubavi

ja sam ih privlačio.

Bio sam im kao onaj što im u ustima žvale raslabljuje.

Saginjao sam se da bih ih hranio.

5Neće se vratiti u Egipat,

nego će Asirca za cara imati

jer su odbili da se pokaju.

6Vitlaće im mač po gradovima,

kapije će im razoriti,

proždraće ih zbog njihovih spletki.

7Moj je narod odlučan da me se odriče.

Zovu ga ka Višnjem,

alʼ ga niko ne uzvisi.

8O, Jefreme, kako da te predam?

O, Izrailju, kako da te izručim?

Kako da te učinim kao Admu,

da te učinim kao Sevojim?

Tuče u meni srce moje,

razgorelo se moje smilovanje.

9Plamen svoga gneva neću da izlijem,

neću opet Jefrema da zatrem.

Jer, Bog ja jesam, nisam čovek;

Svetac među vama

i u gnevu neću da vam dođem.

10Oni će slediti Gospoda

i kao lav on će da riče.

Zarikaće on,

zadrhtaće i doći će oni, deca sa zapada.

11Zadrhtaće i doći kao ptica iz Egipta,

kao golubica iz zemlje asirske.

Daću im da žive u kućama njinim

– govori Gospod.

Izrailjev greh

12Jefrem me je lažju okružio,

a obmanom dom Izrailjev.

Ali Juda još s Bogom korača,

sa svetima ostao je veran.“