1. Mojsijeva 3

Pad u greh i Božija kazna

1Zmija je bila lukavija od svih divljih životinja koje je stvorio Gospod Bog. Ona reče ženi: „Zar vam je Bog stvarno rekao da ne smete jesti ni s jednog drveta u vrtu?“

2Žena odgovori zmiji: „Plodove sa drveta u vrtu smemo da jedemo, 3osim ploda sa drveta što je nasred vrta. Za njega je Bog rekao: ’Ne jedite s njega niti ga dotičite, inače ćete umreti!’“

4Zmija reče ženi: „Sigurno nećete umreti! 5Naime, zna Bog da će vam se, kada okusite njegov plod, otvoriti oči, pa ćete biti kao bogovi1 koji poznaju dobro i zlo.“

6Vide žena da je drvo dobro za jelo, za oči milo i primamljivo za mudrost. Uzme ona od njegovog ploda i pojede. Dala je i svom mužu koji je bio s njom, pa je i on jeo. 7Uto im se oboma otvore oči i oni shvate da su goli. Zato su spleli smokvino lišće i napravili sebi pregače.

8Tada su začuli korak Gospoda Boga, koji je šetao vrtom pri dnevnom povetarcu, pa su se sakrili među drvećem u vrtu.

9Gospod Bog pozva čoveka: „Gde si!“

10„Čuo sam tvoj korak u vrtu, ali sam se uplašio zato što sam go, pa sam se sakrio“ – odazva se čovek.

11„Ko ti je rekao da si go? – upita ga Bog. Zar si jeo plod sa drveta s kojeg sam ti zabranio da jedeš?“

12„Žena koju si ti dao da bude sa mnom mi je dala plod sa drveta, pa sam jeo“ – odgovori čovek.

13„Šta si to učinila?“ – upita Gospod Bog ženu.

„Zmija me je prevarila, pa sam jela“ – odgovori žena.

14Tada Gospod Bog reče zmiji: „Kad si to učinila,

prokleta budi među svim životinjama

i svim divljim zverima.

Na svom trbuhu ćeš puzati

i jesti prah celog svog veka!“

15Evo, zamećem neprijateljstvo između tebe i žene;

između tvog potomstva i njenog potomstva:

Ono će ti glavu satirati,

a ti ćeš mu petu ujedati.

16A ženi reče:

„Umnožiću tvoje trudničke muke,

te ćeš s mukom decu rađati.

Žudećeš za svojim mužem,

ali on će vladati nad tobom!“

17Adamu, pak, reče: „Zato što si poslušao svoju ženu, te jeo plod sa drveta za koji sam ti zapovedio: ’Ne jedi s njega!’, evo:

Zemlja neka bude prokleta zbog tebe,

s mukom ćeš se od nje hraniti celog svog veka!

18Rađaće ti trnje i korov,

a hranićeš se poljskim biljem.

19Svoj hleb ćeš jesti u znoju svoga lica

dok se ne vratiš u zemlju, pošto si iz nje uzet.

Jer prah si, i u prah ćeš se vratiti.“

20Čovek dade svojoj ženi ime „Eva“, jer je postala majka svim živima.

21A Gospod Bog načini Adamu i njegovoj ženi odeću od kože, pa ih odenu. 22Onda Gospod Bog reče: „Evo, čovek je sada postao kao jedan od nas znajući dobro i zlo. Stoga mu se ne sme dozvoliti da pruži ruku i uzme plod sa drveta, pa da ga pojede i živi večno.“ 23Zato ga Gospod Bog istera iz edenskog vrta da obrađuje zemlju iz koje je i uzet. 24Pošto je isterao čoveka, Gospod Bog je istočno od edenskog vrta postavio heruvime i plameni mač koji je vitlao tamo i amo, da stražare na putu koji vodi k drvetu života.