Knjiga proroka Jezekilja 37

Dolina suvih kostiju

1Ruka se Gospodnja spustila na mene. Gospod me je poneo svojim Duhom i postavio me usred doline pune kostiju. 2Proveo me je oko njih, i gle, bilo ih je veoma mnogo po dolini. Bile su veoma suve. 3Rekao mi je: „Sine čovečiji, mogu li da ožive ove kosti?“

Ja odgovorih: „To samo ti znaš, Gospode Bože.“

4On mi reče: „Prorokuj ovim kostima i reci im: ’Suve kosti, čujte reč Gospodnju! 5Govori Gospod Bog ovim kostima: evo, udahnuću svoj Duh u vas i oživećete. 6Staviću na vas žile, obložiću vas mesom, i navući na vas kožu. Udahnuću u vas duh i oživećete. Tada ćete znati da sam ja Gospod.’“

7Ja sam prorokovao kako mi je zapovedio. I dok sam ja prorokovao, začuo se zvuk kao klepet; kosti su se pribirale jedna uz drugu. 8Pogledao sam, i gle, na njima su se pojavile žile i meso, preko njih se navukla koža, ali nije bilo duha u njima.

9Gospod mi reče: „Prorokuj duhu, prorokuj, sine čovečiji, i reci duhu: ’Govori Gospod Bog: od četiri vetra dođi, duše, i dahni u ove pobijene da ožive.’“ 10Ja sam prorokovao kako mi je zapovedio, i duh je došao u njih; oni su oživeli i stali na svoje noge, vojska veoma, veoma velika.

11On mi reče: „Sine čovečiji, ove kosti su sav dom Izrailjev. Oni, evo, govore: ’Osušiše nam se kosti, nadu smo izgubili; propadosmo!’ 12Zato prorokuj i reci im: ’Govori Gospod Bog: evo, ja ću otvoriti vaše grobove i podići vas iz vaših grobova, moj narode, i dovesti vas u zemlju Izrailjevu. 13I znaćete, da sam ja Gospod, moj narode, kad otvorim vaše grobove i podignem vas iz vaših grobova. 14Udahnuću svog Duha u vas i oživeću vas, pa ću vas smestiti u vašu zemlju. Tada ćete znati da sam to ja, Gospod, rekao i učinio – govori Gospod Bog.’“

Dva drveta

15Dođe mi reč Gospodnja: 16„Ti, sine čovečiji, uzmi jedno drvo i napiši na njemu: ’Juda, i njegov saveznik, narod Izrailjev.’ Onda uzmi drugo drvo i napiši na njemu: ’Josif, drvo Jefremovo, i njegov saveznik, sav dom Izrailjev.’ 17Sastavi ih jedno s drugim, da budu jedno u tvojoj ruci.

18Kada te tvoji sunarodnici upitaju: ’Nećeš li da nam kažeš šta ovo znači?’, 19ti im reci: ’Govori Gospod Bog: evo, ja ću uzeti drvo Josifovo, koje je u ruci Jefremovoj i plemena Izrailjevih, njegovih saveznika, pa ću ga sastaviti s Judinim drvetom i sjediniti ih u jedno drvo. I postaće jedno drvo u mojoj ruci.’ 20Neka drveta, na kojima si to napisao, budu u tvojoj ruci pred njihovim očima. 21Reci im: ’Govori Gospod Bog narodu Izrailjevom: uzeću narod Izrailjev iz naroda među koje su otišli, pa ću ih skupiti i dovesti u njihovu zemlju, i sjediniti ih u jedan narod. 22Učiniću ih jednim narodom u zemlji, na gorama Izrailjevim, i jedan će car biti car nad svima njima. I neće više biti dva naroda, niti će ikad više biti podeljeni na dva carstva. 23Više se neće skrnaviti svojim idolima, svojim gadostima i svim svojim prestupima. Izbaviću ih od svih njihovih otpadničkih dela1 kojima su grešili, i očistiću ih. Tada će mi biti narod, a ja ću im biti Bog.

24Moj sluga David će im biti car, i svi će oni imati jednog pastira. Slediće moje sudove, čuvaće moje uredbe i vršiće ih. 25Nastaniće se u zemlji koju sam dao svome sluzi Jakovu, u kojoj su živeli i vaši očevi. U njoj će doveka živeti i vaši sinovi, i sinovi vaših sinova, a moj sluga David biće im knez zauvek. 26Sklopiću sa njima savez mira; biće to večni savez sa njima. Ja ću im dati zemlju i umnožiću ih, i postaviću zauvek svoje Svetilište među njih. 27Moje će Prebivalište biti među njima; ja ću im biti Bog, a oni će mi biti narod. 28Kad moje Svetilište bude zauvek među njima, narodi će znati da ja, Gospod, posvećujem Izrailja.’“