Knjiga proroka Amosa 5

Jadikovka i poziv na pokajanje

1Čujte ovu reč, naricaljku koju o vama iznosim, o, dome Izrailjev!

2„Pala je devica izrailjska

i više ustati neće.

Napuštena je na svojoj zemlji

i nikoga nema da je podigne.“

3Jer ovako kaže Gospod Bog:

„U gradu iz kog je otišla hiljada

ostaće njih stotinu,

iz kog je otišlo njih stotinu

ostaće desetoro domu izrailjskom.“

4Jer ovako kaže Gospod domu izrailjskom:

„Tražite me i živećete!

5Ne tražite Vetilj!

Ne idite u Galgal!

Ne prelazite u Vir-Saveju!

Jer, Galgal će sigurno u izgnanstvo,

a i Vetilj će avetinja postati.“

6Tražite Gospoda i živećete,

da se ne bi obrušio kao oganj na dom Josifov

i spalio ga,

a niko ga ne gasi u Vetilju.

7Vi u pelen pravdu izokrećete

i pravednost na tle obarate.

8A on je stvorio Vlašiće i Orion,

pretvara mrak u jutro

i okreće dan u noć.

On doziva morske vode

i izliva ih po zemljinom licu.

Gospod je ime njegovo.

9On sukne pustoš na moćnika

i pustoš će na utvrđenje doći.

10A oni mrze onoga koji na vratima prekoreva,

gade se onoga koji čestito govori.

11Zato što gazite ubogoga

i uzimate mu danak u žitu,

sagradili ste kuće od klesanog kamena

ali nećete prebivati u njima.

Nećete piti vino

vaših rodnih vinograda koje ste zasadili.

12Jer ja znam mnoštvo vaših prestupa

i vaše mnogobrojne grehe.

Tlačite pravednika, mito uzimate,

na vratima ubogome pravdu izvrćete.

13Zato mudar ćuti u ovom vremenu

jer je zlo vreme.

14Dobro tražite, a ne zlo,

da živi budete,

da sa vama bude Gospod, Bog nad vojskama,

kako i kažete.

15Zlo mrzite, a volite dobro,

na vratima pravdu zastupajte,

pa se možda Gospod, Bog nad vojskama,

smiluje ostatku Josifovom.

16Zato ovako kaže Gospod, Bog nad vojskama, Gospod:

„Jadikovka je po svim trgovima

i ulicama svim: ’Jao! Jao!’

I zvaće ratara da žali,

da žale oni koji znaju naricaljku.

17Jadikovaće po svim vinogradima,

jer posred tebe ja ću proći

– govori Gospod.“

Dan Gospodnji

18Jao onima što priželjkuju

dan Gospodnji!

Šta će vama dan Gospodnji?

Tad je tama, a ne svetlo.

19Kao čovek kad od lava beži,

a dočeka ga medved,

ili u kuću uđe

i ruku svoju na zid stavi

da ga ujede zmija.

20Neće li dan Gospodnji biti tama, a ne svetlo

i pomrčina bez sjaja?

21„Ja mrzim, ja prezirem vaše svetkovine!

Svetim saborima vašim ni da primirišem!

22I ako mi prinosite svespalnice

i vaše žitne žrtve,

neću da ih prihvatim.

Ne obazirem se na žrtve mira

vaših utovljenih junaca.

23Sklonite od mene buku svojih pesama

i melodiju harfi svojih.

Ne želim da ih čujem.

24Neka pravda kao voda poteče

i pravednost kao potok nepresušni.

25Meni li ste prinosili žitne žrtve

i prinose u pustinji četrdeset godina,

o, dome Izrailjev?!

26Nosili ste svoje idole –

Sikuta, cara svoga

i Kijuna, zvezdu svojih bogova –

koje ste sebi načinili.

27Izagnaću vas još dalje od Damaska,

kaže Gospod, a njegovo je ime Bog nad vojskama.“