1. Knjiga Samuilova 3

Bog poziva Samuila

1A momčić Samuilo je služio Gospodu pod Ilijevim nadzorom. U onim danima reč Gospodnja je bila retka a viđenja nisu bila česta.

2Jednoga dana dogodilo se ovo: Ilije je ležao u svojoj sobi. Vid je počeo da mu se gasi te nije mogao da vidi. 3Božiji svećnjak još nije bio ugašen. Samuilo je spavao u Gospodnjem Domu gde je bio Kovčeg Božiji. 4Gospod pozva Samuila, a on se odazva: „Evo me!“ 5Otrči on k Iliju i reče: „Evo me, zvao si me.“ Ilije mu reče: „Nisam te zvao. Vrati se i spavaj.“ On se vrati i legne.

6Gospod ponovo pozva: „Samuilo!“ Samuilo ustane i ode k Iliju: „Evo me, zvao si me.“ Ilije mu odgovori: „Nisam te zvao, sine, vrati se i spavaj.“

7Samuilo još nije poznavao Gospoda; reč Gospodnja mu još nije bila objavljena.

8Gospod pozva Samuila po treći put. On ustane i ode k Iliju. Rekao mu je: „Evo me, zvao si me.“ Tada je Ilije shvatio da to Gospod zove dečaka.

9Ilije reče Samuilu. „Idi i spavaj. Ako te ponovo pozove, ti reci: ’Govori, Gospode, sluga tvoj sluša.’“ Samuilo ode i legne u svoju sobu.

10Gospod dođe, stane tamo, i pozove kao ranije: „Samuilo, Samuilo!“ Samuilo odgovori: „Govori, jer sluga tvoj sluša.“

11Gospod reče Samuilu: „Evo, učiniću u Izrailju nešto zbog čega će svima koji čuju za to odzvanjati u ušima. 12U taj dan ispuniću protiv Ilija sve što sam rekao o njegovom domu, od početka do kraja. 13Objavljujem mu da osuđujem njegov dom do veka za njegovu krivicu, jer je znao da su njegovi sinovi činili svetogrđe, a on ih nije obuzdao. 14Zato se kunem domu Ilijevom da nikakva žrtva, ni prinos neće otkupiti krivicu doma Ilijevog.“

15Samuilo je ležao do jutra, a zatim je otvorio vrata Doma Gospodnjeg. Samuilo se plašio da ispriča Iliju viđenje. 16Tada je Ilije pozvao Samuila: „Sine moj!“

Ovaj odgovori: „Evo me.“

17Ilije reče: „Kakvu ti je poruku saopštio? Nemoj ništa da sakrivaš od mene. Neka Bog tako učini s tobom i još više, ako od mene sakriješ jednu reč od svega što ti je On rekao.“ 18Samuilo tada ispriča sve i ništa nije sakrio od njega. Ilije na to reče: „On je Gospod; neka čini što mu je volja.“

19Samuilo je rastao a Gospod je bio s njim, te nije dopustio da i jedna od njegovih reči ostane neispunjena. 20Sav je Izrailj, od Dana do Vir-Saveje, znao da je Samuilo postavljen za proroka Gospodnjeg. 21Gospod je nastavio da se ukazuje u Silomu; Gospod se objavljivao Samuilu u Silomu kroz svoju reč.