Песма над песмама 4

Он

1Лепа си, вољена моја, лепа си!

Очи су твоје голубице иза вела твога,

коса ти је попут стада коза

што се спушта низ гору Галад.

2Зуби су ти као стадо остриганих оваца што долази са купања.

Свака од њих близанце носи и јалове међу њима нема.

3Усне су ти попут нити скерлета,

а уста су ти љупка.

Као кришка нара

чело је твоје иза вела твога.

4Твој је врат као кула Давидова,

начињена од поређаног камења.

Хиљаду штитова висе на њој,

све штитови од ратника.

5Груди су твоје као ланад,

близанци срнини

који пасу међу љиљанима.

6Док дан не мине

и сенке не ишчиле

отићи ћу на брдо смирнино

и на гору од тамјана.

7Сва си лепа, вољена моја,

и на теби мане нема.

8Хајде са мном са Ливана, невесто,

хајде са мном са Ливана!

Сиђи са врха Амана,

са врха Сенира и Ермона;

из брлога лавова

и с гора рисових.

9Срце си ми украла, сестро моја, невесто!

Срце си ми украла

једним погледом очију својих,

једним украсом огрлице своје.

10Како је лепа љубав твоја,

сестро моја, невесто!

Љубав је твоја од вина боља

и мирис уља твојих од свих зачина.

11Са усана твојих мед капље, о, невесто!

Мед и млеко под твојим су језиком,

а мирис хаљина твојих

је мирис Ливана.

12Врт закључан ти си, сестро моја, невесто;

врело затворено, запечаћен извор.

13Твоји су изданци царски врт нарова

с најбољим плодовима,

са каном и нардом;

14са нардом и шафраном,

са мирисном трском и циметом,

са свим стаблима тамјана,

смирне и алоје,

са свим пробраним зачинима.

15Ти си врело вртовима,

извор воде што жубори

и с Ливана тече.

Она

16Пробуди се, северни ветре!

Дођи, јужни ветре!

Дуни, вртом мојим,

нек полете његови зачини.

Нека дође мој вољени у свој врт,

нека једе од пробраног воћа.