Псалми 77

Хоровођи. За Једутуна од Асафа. Псалам.

1Глас свој Богу дижем,

гласом својим вапим Богу и он ме услиши!

2У дану невоље своје Господа сам тражио,

руке неуморно ноћу сам пружао.

Али душа моја неће утеху!

3Спомињем Бога и јецам,

јадам се, а дух ми малакше. Села

4Капке очне не даш ми да склопим!

Немиран сам, да причам не могу.

5Мислим на минуле дане

и године давне.

6Ноћу се сећам своје песме

па срцем својим размишљам

и духом својим испитујем.

7Одбацује ли Господ довека?

Зар се неће опет приклонити?

8Је ли му љубав довека ишчезла?

Је ли пропало обећање дано нараштају сваком?

9Зар је Бог заборавио да се смилује

или је милосрђе своје у свом гневу угушио? Села

10Рекао сам: „Ово је моја рана –

десница Свевишњег више није иста!“1

11Спомињем дела Господња,

чуда твоја од старина памтим.

12На сва дела твоја мислим,

разматрам то што си учинио!

13О, Боже, у Светињи је пут твој!

Који је бог велик попут Бога нашег?!

14Ти си Бог што чудеса чиниш,

силу своју обзнањујеш међу народима.

15Свој си народ откупио снагом својом,

синове Јакова и Јосифа. Села

16Кад те воде угледаше, Боже,

кад те воде угледаше,

скупише се, а дубине узбуркаше.

17Облаци се провалише кишом,

из облака грмљавина дође

и севнуше твоје муње.

18Пролом твога грома беше у вихору,

муње светом засветлише,

а земља се дрмала и тресла.

19По мору је стаза твоја прошла,

прошао си немирним водама,

а стопама твојим трага нема.

20Водио си свој народ ко стадо,

Мојсијевом и Ароновом руком.