Псалми 7

Тужбалица Давидова, коју је испевао Господу због речи Хуша, Венијаминовца.

1Господе, Боже мој,

у теби је моје уточиште,

спаси ме, избави,

од свих који ме гоне,

2да ми душу као лав не раздеру,

растргну ме, а спаса ни од кога.

3Господе, Боже мој, ако сам ово учинио,

ако сам руке своје неправдом окаљао,

4ако сам пријатељу злом узвратио,

а противника без разлога пљачкао,

5нека ме непријатељ гони и сустигне,

нека живот мој на земљу згази,

а славу моју у прашину баци. Села

6У свом гневу устани, Господе,

дигни се на бес мојих душмана,

пробуди се, у помоћ ми дођи,

јер ти си свој суд заказао.

7Нека се збор народа скупи око тебе,

па над њима владај са висина.

8Господ суди народима,

суди ми, Господе, по праведности

и непорочности мојој.

9Бог је праведан,

он испитује и срца и нутрину;

нека дође крај злу опаких,

а праведнога ти учврсти.

10Бог је мој штит,

он спасава исправног у срцу.

11Бог је праведни судија,

сваког дана Бог гнев свој излива.

12А за оног ко се не покаје,

он ће свој мач наоштрити,

и лук свој запети, уперити;

13таквом спрема оружје смртно,

стреле своје прави запаљиве.

14Ето, опаки је злом бременит,

зачиње невољу, а рађа превару.

15Копа јаму, издуби је,

и пада у јаму коју је начинио.

16Невоља његова нека му се на главу врати,

насиље његово нека му на теме падне.

17Хвалићу Господа ради његове праведности,

славићу песмом име Господа Свевишњег!