Псалми 50

Псалам Асафов.

1Господ, Бог Свевишњи, говори,

дозива земљу од изласка сунца

па до његовог заласка.

2Од Сиона, савршено лепог,

Бог је заблистао.

3Долази наш Бог и ћутати неће;

пред њим пламен гута,

око њега бучи непогода.

4Он с висина позива небеса,

а и земљу, да суди свом народу:

5„Окупите ми мој верни народ

што уз жртву савез са мном склопи.“

6Небеса јављају његову праведност;

јер је сам Бог судија. Села

7„Чуј, мој народе, говорићу,

о, Израиљу, против тебе сведочићу;

ја сам Бог, твој Бог јесам.

8Не корим те због твојих жртава

и твојих свеспалница што су стално преда мном.

9Не примам бика из твоје штале

и јарце из твојих стада.

10Јер моја је свака шумска животиња,

стока са хиљаду гора.

11Свака горска птица мени је позната,

припада ми што по пољу миче.

12Да огладним, не бих теби казао;

јер су моји и свет и шта га испуњава.

13Једем ли ја месо бикова

и пијем ли крв јараца?

14Жртвуј Богу захвалницу,

испуни Свевишњем завете своје;

15позови ме у дану невоље;

избавићу те, а ти ћеш ме прославити.“

16А зликовцу говори Бог:

„Зашто прописе моје рецитујеш

и мој савез узимаш у уста?

17Ти, који мрзиш укор,

и моје си речи одбацио од себе.

18Кад видиш лопова, с њим под руку идеш,

ортачиш с прељубницима.

19Злу препушташ уста своја,

језик ти се с клеветом уплео.

20Седиш и оцрњујеш брата свога,

сина мајке своје оговараш.

21Такве ствари си чинио,

а ја сам ћутао;

замишљао си ме себи равним;

а ја ћу те укорити,

случај свој ти редом предочити.

22Размислите о овоме,

ви што Бога заборављате;

или ћу вас растргнути,

и неће бити избавитеља.

23Мене слави ко жртвује захвалницу;

ко се пута држи

показаћу му Божије спасење.“