Псалми 38

Псалам Давидов. За сећање.

1Не карај ме у гневу свом, Господе,

не кажњавај у јарости својој,

2јер твоје су се стреле заболе у мене,

и твоја ме је рука притиснула.

3На мом телу здравог места нема од твоје срџбе,

ради мог греха кости ми немају починка.

4Јер моје ме неправде преплавише,

навалише се на мене као терет претешки.

5Моје ране смрде, гноје се

због моје лудости,

6погнуо сам се, сасвим се згурио,

па поваздан ходам у жалости.

7Јер бедра су моја пуна бола љутог,

на телу ми здравог места нема.

8Потпуно сам укочен и сломљен,

урлам јер ми срце стење.

9О, Господе, знана ти је свака жеља моја,

уздисање моје није ти скривено.

10Срце моје силно удара,

снага ме моја напушта,

нема више светла у мојим очима.

11Пријатељи и ближњи моји

одступају од мене због болести моје,

па и они који су ми род рођени,

и они од мене стоје далеко.

12Они што ми о глави раде,

они мени замке постављају;

ти што хоће мени да науде,

такви мени прете уништењем,

па поваздан смишљају подлости.

13А ја сам као глув и не чујем ништа,

као нем сам који не отвара уста.

14Постао сам као човек који не чује,

и као онај чија уста немају одговор.

15Јер на тебе ја чекам, Господе,

ти одговори, Господе, мој Боже.

16Ја рекох: „Не дај да се радују нада мном,

да ликују нада мном кад ми нога посрне.“

17Јер мој пад већ се примакао,

бол мој стално је преда мном.

18Ја признајем своје безакоње,

забринут сам због свог греха.

19А душмани моји пуни су живота,

моћни су и бројни они што ме неправедно мрзе.

20Они који узвраћају зло за добро

оптужују ме што следим добро.

21Не остављај ме, Господе,

не удаљуј се од мене, Боже мој!

22Пожури ми у помоћ, Господе, Спаситељу мој!