Псалми 22

Хоровођи, по напеву кошута у зори. Давидов псалам.

1Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?!

Далеко си од мога спасења,

и од речи вапаја мојега.

2Боже мој, вапим дању, а ти не одговараш;

ноћу, али нема ми одмора.

3А ти си онај Свети,

престо ти је на хвалама Израиљевим.

4У тебе су се наши преци уздали,

уздали се и ти их избави.

5Теби су вапили и избављени били,

у тебе се уздали и нису се осрамотили.

6А ја сам црв, а не човек,

ругло људима, презир народа.

7Ко год ме види, тај ми се руга,

цере ми се и машу главама:

8„У Господа се уздао, нека га он избави,

кад у њему радост налази.“

9Јер ти си ме извукао из утробе мајчине,

на грудима мајке дао ми починак.

10Теби сам предан од мајчина крила,

од утробе мајчине ти си Бог мој.

11Не удаљуј се од мене,

јер невоља је близу,

а помоћника нема.

12Окружише ме многи бикови,

бикови ме васански опколише.

13На мене су чељуст раширили,

као лав што раздире и риче.

14Попут воде живот ми истиче,

све су ми се кости разглавиле,

срце ми је ко восак постало,

и топи се у мојим грудима.

15Снага ми се као цреп сасуши,

језик ми је уз непце прионуо;

у смртни си ме прах ставио.

16Јер пси су ме, ево, опколили,

окружила ме чета зликоваца,

руке су ми и ноге пробили.

17Све кости своје избројати могу,

а они ме гледају и зуре у мене.

18Моје хаљине деле међу собом,

коцку бацају за моју одећу.

19Не удаљуј се од мене, Господе,

снаго моја, пожури ми у помоћ,

20душу моју избави од мача,

и мој живот од канџи паса.

21Избави ме од лавље чељусти,

и од рогова биволових!

22А ја ћу причати о твом имену браћи својој,

хвалићу те усред збора.

23Хвалите Господа, ви што га се бојите,

славите га, све семе Јаковљево,

сав род Израиљев, нек од њега стрепи!

24Јер патњу угњетеног није презрео,

нити му је постала одвратна,

није своје лице сакрио од њега,

него му је вапај услишио.

25О теби ћу певати на великом збору,

испунићу завете своје пред онима који га се боје.

26Понизни ће јести и бити сити,

хвалиће Господа који га траже.

Нека срца ваша живе довека!

27Сетиће се и вратити Господу,

сви крајеви земаљски,

пашће ничице пред тобом

сва племена народа.

28Јер Господње је Царство,

он влада над народима.

29Њему ће се клањати сви богати

и сити на земљи,

пред њим ће клекнути сви који у прах силазе,

којима се живот угасио.

30Потомство њему ће служити,

причаће о Господу будућем нараштају,

31доћи ће и објавити праведност његову

народу који се још није родио,

да је он то учинио.