Псалми 137

1Седели смо тамо, поред река Вавилона

и плакали кад би се сетили Сиона.

2О тамошње смо врбе

повешали харфе своје,

3јер су наши тлачитељи од нас захтевали песму;

мучитељи наши да се веселимо:

„Певајте нам песму о Сиону!“

4Како да певамо Господњу песму

у туђинској земљи?

5О, Јерусалиме, ако бих тебе заборавио,

заборављена била и десница моја!

6Језик ми се за непце слепио

ако те се не сетио,

ако се не радовао Јерусалиму

више него и најбољем своме!

7О, Господе, сети се Едомаца

што су на дан пада Јерусалима говорили:

„Разваљујте! Разваљујте га до темеља!“

8О, ћерко вавилонска,

што ћеш бити разорена!

Благо оном који ти узврати истом мером,

онако како си чинила нама.

9Благо оном ко ти нејач зграби

и о стену смрска!