Псалми 132

Песма поклоничка.

1О, Господе, Давида се сети

и свих мука његових;

2како се Господу заклео

и заветовао Силном Јаковљевом:

3„У шатор дома свога нећу ући,

на постељу кревета свог нећу лећи;

4очима сна нећу дати,

ни капцима да се спусте;

5док не нађем место за Господа,

Пребивалиште Силном Јаковљевом!“

6Гле! Ми смо за то у Ефрати чули,

у пољима јаримским нашли смо га.

7Пођимо у Пребивалиште његово!

Поклонимо се код подножја његових ногу!

8Уздигни се, о, Господе, на место свог починка;

ти и Ковчег Силе твоје!

9Свештеници нек огрну правду,

твоји верни нек радосно кличу.

10Због Давида, слуге свога,

не окрећи се од лица свог помазаника.

11Давиду се истински заклео Господ

и порећи неће:

„Једног од твојих потомака

поставићу на твој престо.

12Ако синови твоји буду држали мој савез

и прописе моје, што ћу их учити,

и синови ће њихови довека седети

на престолу твоме.“

13Да, Господ је Сион изабрао,

за Пребивалиште своје пожелео га је:

14„Довека је ово место мог починка,

ту ћу да боравим јер сам тако пожелео.

15Шта му треба, даћу изобилно;

убоге му нахранићу хлебом.

16У спасење ћу му обући свештенике,

верни ће му подцикивати, клицати.

17Даћу да Давиду рог моћи узрасте,

светиљку ћу да поставим за свог помазаника.

18У срамоту ја завићу душмане његове,

а на њему његова ће круна да заблиста!“