Приче Соломонове 25

Остале мудре приче

1И ово су Соломонове мудре приче које су преписали људи Језекије, Јудиног цара:

2Божија је слава да сакрива ствари,

а цару је слава да ствар истражује.

3Небо је високо, земља је дубока,

а и срца царска нико не истражи.

4Уклони са сребра згуру

и ето га чанак за ковача:

5уклони злога од цара

и у правди престо његов утврђен ће бити.

6Пред царем се не величај

и не стој на месту великаша;

7јер је боље да ти каже – „Горе дођи!“ –

него да те понизи пред племићем.

А то1 што су ти очи виделе

8не доводи журно на суђење,

јер шта ћеш када те на крају

посрами ближњи твој?

9Реши спор са ближњем својим

и тајну другога не откривај;

10да те не би осрамотио онај који слуша

и зао глас остао на теби.

11Благовремено казана реч

је попут златних јабука у сребрним чинијама.

12Минђуша златна и украс од чистог злата

је укор мудрог ономе који слуша.

13Као студен снега на дан жетве

је верни гласник оном ко га шаље –

освежава душу свога господара.

14Попут облака и ветра без кише

човек је што се хвали даром недарованим.

15Стрпљивошћу се наговара владар,

а и језик благи може кост да сломи.

16Кад нађеш мед, једи док се не наједеш,

јер ћеш га повратити ако се преједеш.

17Нека ти је нога ретко у кући ближњег твога,

да те се не засити и не замрзи те.

18Попут буздована, мача и стреле оштре

је човек који сведочи против ближњег свога, а лажов је.

19Зуб покварен и клецава нога

је поверење у издајника у дану невоље.

20Као човек што хаљину скида по зимскоме дану

и као сирће на шалитри,

такав је онај који песме пева срцу жалосноме.

21Ако је твој непријатељ гладан, нахрани га,

и ако је жедан, напој га водом.

22Јер ако тако чиниш, згрнућеш жар угљени на његову главу,

а Господ ће да ти плати.

23Северац кишу доноси,

а језик оговарачки срдита лица.

24Боље је седети на углу крова

него са женом свадљивом у заједничкој кући.

25Што је студена вода души изнуреној,

то је добра вест из далеке земље.

26Замућен извор и бунар зарушени

је праведник што тетура пред неправедником.

27Није добро преждрати се меда

и људима на част није да част своју траже.

28Град проваљен и без зида

је човек који не зна себе самог да обузда.