Приче Соломонове 17

1Бољи је и залогај сувог хлеба у спокоју,

него кућа пуна жртвеног меса у свађи.

2Честити слуга ће владати над нечасним наследником

и делиће наследство са браћом.

3Топионица је за сребро и пећ је за злато,

а Господ испитује срца.

4Злотвор пази на усне зликовачке,

а заводник слуша језик раздора.

5Ко се руга сиромаху срамоти му Саздатеља,

некажњено неће проћи ко ликује због пропасти.

6Унуци су старцима ко круна

и дика су родитељи деци.

7Будали не стоје усне беседничке,

а камоли кнезу усне лажљивице.

8Мито је за даваоца као драги камен,

јер му чини да успева где се год окрене.

9Ко преступ покрива, тежи љубави,

а ко причу препричава раздваја блиске пријатеље.

10Укор разумнога прониче дубоко,

више него неразумног стотину удараца.

11Зликовцу је само до метежа стало,

али ће му бити послан сурови посланик.

12Боље је човеку да набаса на медведицу којој су отели медведиће,

него на безумника у лудости његовој.

13Ко на добро злом узвраћа,

никада му од зла неће починути кућа.

14Ко препирку отпочиње, тај бујицу ослобађа.

Зато се заваде клони пре него што шикне.

15И онај што оправдава кривог и онај што окривљује правог –

обојица су мрски Господу.

16Чему благо у руци немудрог,

кад намере нема да мудрост затражи?

17Пријатељ воли у свако доба,

а и брат се за невољу рађа.

18Неразуман човек руку пружа

и сигурно јамчи за ближњега свога.

19Ко воли раздор воли и преступ,

посрнуће тражи ко подиже врата своја у висине.1

20Човек срца поквареног не налази добро,

а коме је поган језик у невољу пада.

21Жалостан је ко роди безумног

и нема радости оцу неукога.

22Весело срце добро здравље даје,

а дух потиштени суши кости.

23Покварењак прима мито из недара

да поквари стазе праведности.

24Мудрост је пред лицем разумног човека,

а очи безумног на крају су земље.

25Будаласти син туга је свом оцу,

огорчење оној што га је родила.

26Није добро глобити праведника

ни шибати честите због правде.

27Истински је мудар човек штедљив на речима,

а ко је племенитог духа разуман је човек.

28И безумник чак се чини мудрим када ћути,

кад затвара усне своје разумним га држе.