Књига о Јову 24

1Зашто Свемоћни није одредио времена суда?

Зашто они који га познају не виде дане његове?

2Померају људи међе,

стада отимају, па их напасају;

3сирочади одводе магарца,

вола за залог узимају од удовице.

4Они разгоне убоге са пута,

скривају се заједно сиромаси земље.

5Ено, као дивљи магарци у пустињи иду својим послом;

храну себи траже,

у пустари хлеб за себе и за децу.

6По пољу купе крму,

пабирче по винограду злобника.

7Неодевени су, ноћивају без огртача,

на зими су без покривача.

8Искисли су од планинске кише,

без заклона крије се под стену.

9Сироче од дојења краду

и од сиромаха узимају залог.

10Тумарају обнажени,

неодевени снопље носе, а гладни.

11Међу својим дрворедима цеде уље,

грожђе муљају у каци, а жедни су.

12Стење народ у граду,

за помоћ вапе смртно рањени,

а Богу то није мрско.

13А неки су у друштву оних што ратују против светла,

што не маре за путеве светла

и не живе на стазама његовим.

14У зору се крвник диже,

сиротана и убогог да убије,

а по ноћи је ко лопов.

15Прељубниково око чека сумрак јер говори:

’Да ме око не угледа!’,

па покрива лице своје.

16Кад је тама, лопов куће прокопава,

а по дану се закључава

да за светлост не зна.

17Јер је свима њима јутро попут густог мрака,

предани су ужасима мрака густог.

18Пролете они поврх вода,

проклето им наследство у земљи

и нека ниједан не крене ка виноградима.

19Попут суше и врућине снежне воде кад однесу,

тако и Свет мртвих носи оне што се огрешише.

20Заборавља га мајчина утроба,

црвима је храна;

њега више не спомињу,

неправда ће бити као стабло преломљено.

21Он наваљује на јалову, на нероткињу;

злоставља удовицу.

22Силом својом Бог моћнике одвлачи,

подиже се и нико за живот сигуран није.

23Бог им спокојство даје, па се осилише;

али његове су очи на њиховим путевима.

24Тек за мало уздигну се и већ их нема;

ко сви други пропадају, вену;

одсецају се као вршци класја.

25Ако није тако, ко ће да ми лаж докаже?

Ко ће да обезвреди казивање моје?“