Књига пророка Осије 11

Божија љубав за Израиљ

1„Волео сам Израиљ још док је дете био

и из Египта позвах сина свога.

2Али што су их1 више позивали,

од њих су више одлазили,

Валима су жртвовали,

идолима су кадили.

3Јефрема сам учио да хода,

ја сам их за руке прихватао.

Али они препознали нису

да сам ја тај што сам их лечио.

4Спонама људским, везама љубави

ја сам их привлачио.

Био сам им као онај што им у устима жвале раслабљује.

Сагињао сам се да бих их хранио.

5Неће се вратити у Египат,

него ће Асирца за цара имати

јер су одбили да се покају.

6Витлаће им мач по градовима,

капије ће им разорити,

прождраће их због њихових сплетки.

7Мој је народ одлучан да ме се одриче.

Зову га ка Вишњем,

ал’ га нико не узвиси.

8О, Јефреме, како да те предам?

О, Израиљу, како да те изручим?

Како да те учиним као Адму,

да те учиним као Севојим?

Туче у мени срце моје,

разгорело се моје смиловање.

9Пламен свога гнева нећу да излијем,

нећу опет Јефрема да затрем.

Јер, Бог ја јесам, нисам човек;

Светац међу вама

и у гневу нећу да вам дођем.

10Они ће следити Господа

и као лав он ће да риче.

Зарикаће он,

задрхтаће и доћи ће они, деца са запада.

11Задрхтаће и доћи као птица из Египта,

као голубица из земље асирске.

Даћу им да живе у кућама њиним

– говори Господ.

Израиљев грех

12Јефрем ме је лажју окружио,

а обманом дом Израиљев.

Али Јуда још с Богом корача,

са светима остао је веран.“