Књига пророка Језекиља 4

Опсада Јерусалима

1А ти, сине човечији, узми једну циглу, стави је испред себе и нацртај на њој град Јерусалим. 2Постави опсаду око њега и сазидај опсадну кулу наспрам њега. Око њега подигни насип, постави табор око њега и намести пробојне справе унаоколо. 3Онда узми једну гвоздену плочу и постави је као гвоздени зид између себе и града. Тада ћеш окренути своје лице према њему и пошто је под опсадом, заузећеш га. То ће бити знак за дом Израиљев.

4Потом лези на леви бок и узми на себе кривицу дома Израиљевог. Колико дана будеш лежао на њему, толико ћеш носити њихову кривицу. 5Одређујем ти да носиш кривицу дома Израиљевог три стотине деведесет дана, према броју година њихових кривица.

6Када завршиш с тим, поново лези, сада на десни бок, и носи кривицу дома Јудиног. Одређујем ти четрдесет дана, по један дан за сваку годину. 7Тада подигни свој поглед на Јерусалим под опсадом, откриј своју мишицу и пророкуј против њега. 8Ево, ја ћу те везати ужима, па нећеш моћи да се окренеш с једне стране на другу док не навршиш дане своје опсаде.

9Узми, затим, пшеницу, јечам, пасуљ, сочиво, просо и раж. Стави их у једну посуду, па од њих направи себи хлеб. Јешћеш га онолико дана колико будеш лежао на свом боку: три стотине деведесет дана. 10Од те хране измери двадесет шекела1 на дан. Једи га у одређено време. 11И воду ћеш пити на меру: шестину хина2. Пиј је у одређено време. 12Једи га као јечмену погачу. Испеци је на људском измету пред њиховим очима.“

13Господ настави: „Тако ће Израиљци јести свој нечисти хлеб међу народима, где ћу их изгнати.“ 14Ја одговорих: „Ах, Господе Боже, моја се душа никада није онечистила. Од детињства па до сада нисам јео тело угинуле или растргнуте животиње, нити је у моја уста ушло нешто нечисто.“

15Он ми рече: „Види, даћу ти крављу балегу уместо људског измета; на томе пеци свој хлеб.“

16И рече ми: „Сине човечији, ја ћу прекинути снабдевање хлебом у Јерусалиму, па ће јести хлеб на меру и са стрепњом, и пити воду на меру и под ужасом. 17Јер, нестаће хлеба и воде, па ће гледати један другог у очају и пропашће због своје кривице.