Песма над песмама 7

Разговор између пријатеља и пријатељице.

1Како су лепе ноге твоје у обући,

кћери кнежевска;

саставци су бедара твојих као гривне,

дело руку уметничких.

2Пупак ти је као чаша округла,

који није никад без пића;

трбух ти је као стог пшенице

ограђен љиљанима;

3Две дојке твоје

као два близанца срнчета;

4Врат ти је као кула од слонове кости;

очи су ти као језера у Есевону

на вратима ватравимским;

нос ти је као кула ливанска

која гледа према Дамаску;

5Глава је твоја на теби као Кармил,

и коса на глави твојој као царска порфира

у боре набрана.

6Како си лепа и како си љупка,

о љубави у милинама!

7Узраст ти је као палма,

и дојке као гроздови.

8Рекох: Попећу се на палму,

дохватићу гране њене;

и биће дојке твоје као гроздови на виновој лози,

и мирис носа твог као јабуке;

9И грло твоје као добро вино,

које иде право драгом мом

и чини да говоре усне оних који спавају.

10Ја сам драгог свог,

и њега је жеља за мном.

11Ходи, драги мој, да идемо у поље,

да ноћујемо у селима.

12Ранићемо у винограде

да видимо цвате ли винова лоза,

замеће ли се грожђе,

цвату ли шипци;

онде ћу ти дати љубав своју.

13Мандрагоре пуштају мирис,

и на вратима је нашим свакојако красно воће,

ново и старо,

које за те дохраних, драги мој.