Песма над песмама 2

Чежња пријатељице за пријатељем.

1Ја сам ружа саронска,

љиљан у долу.

2Шта је љиљан међу трњем,

то је драга моја међу девојкама.

3Шта је јабука међу дрветима шумским,

то је драги мој међу момцима;

желех хлад њен, и седох,

и род је њен сладак грлу мом.

4Уведе ме у кућу где је гозба,

а застава му је љубав к мени.

5Поткрепите ме жбановима,

придржите ме јабукама,

јер сам болна од љубави.

6Лева је рука његова мени под главом,

а десном ме грли.

7Заклињем вас, кћери јерусалимске,

срнама и кошутама пољским,

не будите љубави моје, не будите је,

док јој не буде воља.

8Глас драгог мог;

ево га, иде скачући преко гора,

поскакујући преко хумова.

9Драги је мој као срна или као јеленче;

ево га, стоји иза нашег зида,

гледа кроз прозор, вири кроз решетку.

10Проговори драги мој и рече ми:

Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.

11Јер гле, зима прође,

минуше дажди, отидоше.

12Цвеће се види по земљи,

дође време певању,

и глас грличин чује се у нашој земљи.

13Смоква је пустила заметке своје,

и лоза винова уцвала мирише.

Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.

14Голубице моја у раселинама каменим,

у заклону врлетном!

Дај да видим лице твоје,

дај да чујем глас твој;

јер је глас твој сладак

и лице твоје красно.

15Похватајте нам лисице,

мале лисице, што кваре винограде,

јер наши виногради цвату.

16Мој је драги мој, и ја сам његова,

он пасе међу љиљанима.

17Док захлади дан и сенке отиду,

врати се, буди као срна, драги мој,

или као јеленче по горама раздељеним.