Откривење 18

Пад Вавилона. Плач царева, трговаца и бродара.

1И после овог видех другог анђела где силази са неба, који имаше област велику; и земља се засветли од славе његове. 2И повика јаким гласом говорећи:

Паде, паде Вавилон велики,

и поста стан ђаволима,

и тамница сваком духу нечистом,

и тамница свих птица нечистих и мрских;

јер отровним вином курварства свог

напоји све народе;

3И цареви земаљски с њом се курваше,

и трговци земаљски обогатише се од богатства сласти њене.

4И чух глас други с неба који говори:

Изиђите из ње, народе мој,

да се не помешате у грехе њене,

и да вам не науде зла њена.

5Јер греси њени допреше тја до неба,

и Бог се опомену неправде њене.

6Платите јој као што и она плати вама,

и подајте јој двојином онолико по делима њеним:

којом чашом захвати вама

захватајте јој по два пут онолико.

7Колико се прослави и наслади толико јој подајте мука и жалости; јер говори у срцу свом: Седим као царица, и нисам удовица, и жалости нећу видети.

8Зато ће у један дан доћи зла њена:

смрт и плач и глад,

и сажећи ће се огњем;

јер је јак Господ Бог који јој суди.

9И заплакаће и зајаукати за њом цареви земаљски који се с њом курваше и беснише, кад виде дим горења њеног, 10издалека стојећи од страха мука њених и говорећи:

Јаох! Јаох! Граде велики Вавилоне, граде тврди,

јер у један час дође суд твој!

11И трговци земаљски заплакаће и зајаукати за њом, што њихове товаре нико више не купује; 12товара злата и сребра и камења драгог и бисера и узвода и порфире и свиле и скерлета, и сваког мирисног дрвета, и свакојаких судова од филдиша, и свакојаких судова од најскупљег дрвета, бронзе и гвожђа и мермера, 13и цимета и тамјана и мира и ливана, и вина и уља, и нишестета и пшенице, и говеда и оваца, и коња и кола, и телеса и душа човечијих.

14И воћа жеља душе твоје отидоше од тебе,

и све што је масно и добро отиде од тебе,

и више га нећеш наћи.

15Трговци који се овим товарима обогатише од ње, стаће издалека од страха мучења њеног, плачући и јаучући, 16и говорећи:

Јаох! Јаох! Граде велики,

обучени у свилу и порфиру и скерлет,

и накићени златом и камењем драгим и бисером;

17Јер у један час погибе толико богатство!

И сви господари од лађи, и сав народ у лађама, и лађари, и који год раде на мору, стадоше издалека, 18и викаху, видевши дим горења њеног, и говораху:

Ко је био као овај град велики?

19И бацише прах на главе своје, и повикаше плачући и ридајући, говорећи:

Јаох! Јаох! Граде велики,

у коме се обогатише сви који имају лађе на мору од богатства његовог,

јер у један час опусте!

20Весели се над њим небо,

и свети апостоли и пророци,

јер Бог покаја суд ваш на њему.

21И узе један анђео јак камен велики, као камен воденични, и баци у море говорећи:

Тако ће са хуком бити бачен Вавилон, град велики,

и неће се више наћи;

22И глас гудача и певача и свирача и трубача неће се више чути у теби;

и никакав мајстор ни од каквог заната неће се више наћи у теби,

и хука камења воденичног неће се чути у теби;

23И видело жишка неће се више светлити у теби,

и глас женика и невесте неће више бити чувен у теби;

јер трговци твоји беху бољари земаљски,

јер твојим чарањем преварени бише сви народи.

24И у њему се нађе крв пророчка и светих,

и свих који су побијени на земљи.