Псалми 77

Јадиковање у тешкој невољи; утеха у милости коју је Бог раније чинио свом народу.

Начелнику певача Идутунових. Асафов псалам.

1Глас мој иде к Богу, и ја призивам Њега;

глас мој иде к Богу, и Он ће ме услишити.

2У дан туге своје тражих Господа;

ноћу је рука моја подигнута, и не спушта се;

душа моја неће да се утеши.

3Помињем Бога, и уздишем;

размишљам, и трне дух мој.

4Држим очи своје да су будне;

клонуо сам, и не могу говорити.

5Пребрајам старе дане и године од векова.

6Опомињем се песама својих ноћу;

разговарам се са срцем својим,

и испитујем дух свој:

7„Зар ће се довека гневити на нас Господ,

и неће више љубити?

8Зар је засвагда престала милост Његова,

и реч се прекинула од колена на колено?

9Зар је заборавио милостив бити

и у гневу затворио милосрђе своје?”

10И рекох: Жалосна је за мене ова промена деснице Вишњега.

11Памтим дела Господња;

памтим пређашње чудо Твоје.

12Мислио сам о свим делима Твојим,

размишљао о радњи Твојој;

13Боже! Пут је Твој свет;

који је Бог тако велик као Бог наш?

14Ти си Бог, који си чинио чудеса,

показивао силу своју међу народима;

15Мишицом си одбранио народ свој,

синове Јаковљеве и Јосифове.

16Видеше Те воде, Боже, видеше Те воде,

и устрепташе, и бездане се задрмаше.

17Из облака лијаше вода,

облаци даваху глас,

и стреле Твоје лећаху.

18Грмљаху громови Твоји по небу;

муње Твоје севаху по васиљеној,

земља се тресаше и њихаше.

19По мору беше пут Твој,

и стазе Твоје по великој води,

и траг Твој не познаваше се.

20Водио си народ свој као овце руком Мојсијевом и Ароновом.