Псалми 42

Жудња за светињом у туђој земљи.

Начелнику певачком. Наук синова Корејевих.

1Као што кошута тражи потоке,

тако душа моја тражи Тебе, Боже!

2Жедна је душа моја Бога, Бога Живога,

кад ћу доћи и показати се лицу Божијем?

3Сузе су ми хлеб дан и ноћ,

кад ми сваки дан говоре: Где је Бог твој?

4Душа се моја пролива

кад се опомињем како сам ходио сред многог људства,

ступао у дом Божји,

а људство празнујући певаше и подвикиваше.

5Што си клонула, душо моја,

и што си жалосна?

Уздај се у Бога; јер ћу Га још славити,

Спаситеља мог и Бога мог.

6Клонула је у мени душа

зато што Те помињем у земљи јорданској,

на Ермону, на гори малој.

7Бездана бездану дозива гласом слапова Твојих;

све воде Твоје и вали Твоји на мене навалише.

8Дању је јављао Господ милост своју,

а ноћу Му је песма у мене,

молитва Богу живота мог.

9Рећи ћу Богу, граду свом:

Зашто си ме заборавио?

Зашто идем сетан од пакости непријатељеве?

10Који ми пакосте, пребијајући кости моје,

ругају ми се говорећи ми сваки дан: Где ти је Бог?

11Што си клонула, душо моја,

и што си жалосна?

Уздај се у Бога; јер ћу Га још славити,

Спаситеља мог и Бога мог.