Псалми 142

Душа у великом страху уздише и тражи помоћ Божију.

(1. Самуилова 24:3)

Наук Давидов. Молитва, кад беше у пећини.

1Гласом својим ка Господу вичем,

гласом својим Господу се молим.

2Изливам пред Њим мољење своје,

тугу своју пред Њим казујем,

3Кад изнемогне у мени дух мој.

Ти знаш стазу моју.

На путу, којим ходим,

сакрише ми замку.

4Погледам надесно,

и видим да ме нико не зна;

нестаде ми уточишта,

нико не мари за душу моју.

5Вичем к Теби, Господе;

велим: Ти си уточиште моје,

део мој на земљи живих.

6Чуј тужњаву моју;

јер се мучим веома.

Избави ме од оних који ме гоне,

јер су јачи од мене.

7Изведи из тамнице душу моју,

да славим име Твоје.

Око мене ће се скупити праведници,

кад ми учиниш добро.