Псалми 137

Туговање заробљених у Вавилону.

1На водама вавилонским

сеђасмо и плакасмо

опомињући се Сиона.

2О врбама сред њега вешасмо харфе своје.

3Онде искаху који нас заробише

да певамо,

и који нас оборише

да се веселимо:

„Певајте нам песму сионску.”

4Како ћемо певати песму Господњу

у земљи туђој?

5Ако заборавим тебе, Јерусалиме,

нека ме заборави десница моја.

6Нека прионе језик мој за уста моја,

ако тебе не успамтим,

ако не уздржим Јерусалима

сврх весеља свог.

7Напомени, Господе, синовима Едомовим

дан јерусалимски,

кад говорише: Раскопајте, раскопајте га до темеља.

8Кћери вавилонска, крвницо,

благо ономе ко ти плати

за дело које си нама учинила!

9Благо ономе који узме и разбије

децу твоју о камен.