Наум 3

Грехови су града Ниневије узрок казни која иде на њу.

1Тешко граду крвничком,

сав је пун лажи и отимања,

грабеж не избива из њега.

2Пуцају бичеви, и точкови праште,

и коњи топоћу, и кола скачу.

3Коњаници поскакују,

и мачеви се сјају,

и копља севају,

и мноштво је побијених

и сила мртвих телеса,

нема броја мртвацима,

и пада се преко мртваца.

4За мноштво курварства љупке курве,

веште бајачице,

која продаје народе својим курвањем

и племена врачањем својим.

5Ево ме на те,

говори Господ над војскама,

и узгрнућу ти скуте твоје на лице,

и показаћу народима голотињу твоју

и царствима срамоту твоју.

6И бацићу на тебе гадове и наружићу те,

и начинићу од тебе углед.

7И ко те год види, бежаће од тебе,

и говориће:

Опусте Ниневија;

ко ће је жалити?

Где ћу тражити оне који би те тешили?

8Јеси ли боља од Но-Амона,

који лежаше међу рекама,

опточен водом,

коме предња кула беше море

и зидови му беху море?

9Јачина му беше хуска земља и Мисир и народи без броја;

Футеји и Ливеји беху ти помоћници.

10И он би пресељен, отиде у ропство,

и деца његова бише размрскана по угловима свих улица;

и за главаре његове бацаше жреб,

и сви властељи његови бише оковани у пута.

11И ти ћеш се опити и крићеш се,

и ти ћеш тражити заклон од непријатеља.

12Сви ће градови твоји бити као смокве с раним родом;

кад се тресну, падају у уста ономе ко хоће да једе.

13Ето, народ су ти жене усред тебе;

непријатељима ће твојим бити широм отворена врата од земље твоје,

огањ ће прождрети преворнице твоје.

14Нахватај себи воде за опсаду,

утврди ограде своје;

уђи у као и угази блато,

оправи пећ за опеке.

15Онде ће те прождрети огањ,

мач ће те исећи,

изјешће те као хрушт;

нека вас је много као хруштева,

нека вас је много као скакаваца.

16Имаш трговаца више него што је звезда на небу;

хруштеви падоше, па одлетеше.

17Главари су твоји као скакавци

и војводе твоје као велики скакавци,

који падају по плотовима кад је студено,

а кад сунце гране, одлећу,

и место им се не познаје где беху.

18Задремаше твоји пастири, царе асирски,

полегаше јунаци твоји,

народ се твој распрша по горама,

и нема никога да их збере.

19Нема лека полому твом,

љута је рана твоја;

ко год чује глас о теби,

пљескаће рукама над тобом,

јер кога није стизала злоћа твоја једнако?