Матеј 22

Прича о свадби царевог сина. Новац харачки. Васкрсење. Највећа заповест. Христос је Давидов Син и Господ.

1И одговарајући Исус опет рече им у причама говорећи: 2Царство је небеско као човек цар који начини свадбу сину свом. 3И посла слуге своје да зову званице на свадбу; и не хтеше доћи. 4Опет посла друге слуге говорећи: Кажите званицама: Ево сам обед свој уготовио, и јунци моји и храњеници поклани су, и све је готово; дођите на свадбу. 5А они не маривши отидоше овај у поље своје, а овај к трговини својој. 6А остали ухватише слуге његове, изружише их, и побише их. 7А кад то чу цар онај, разгневи се и пославши војску своју погуби крвнике оне, и град њихов запали. 8Тада рече слугама својим: Свадба је дакле готова, а званице не бише достојне. 9Идите дакле на раскршће и кога год нађете, дозовите на свадбу. 10И изишавши слуге оне на раскршћа сабраше све које нађоше, зле и добре; и столови напунише се гостију.

11Изашавши пак цар да види госте угледа онде човека необученог у свадбено рухо. 12И рече му: Пријатељу! Како си дошао амо без свадбеног руха? А он оћуте. 13Тада рече цар слугама: Свежите му руке и ноге, па га узмите те баците у таму најкрајњу; онде ће бити плач и шкргут зуба. 14Јер су многи звани, али је мало избраних.

15Тада отидоше фарисеји и начинише веће како би Га ухватили у речи. 16И послаше к Њему ученике своје с Иродовцима, те рекоше: Учитељу! Знамо да си истинит, и путу Божјем заиста учиш, и не мариш ни за кога, јер не гледаш ко је ко. 17Кажи нам дакле шта мислиш ти? Треба ли дати харач ћесару или не? 18Разумевши Исус лукавство њихово рече: Што ме кушате, лицемери? 19Покажите ми новац харачки. А они донесоше Му новац. 20И рече им: Чији је образ овај и натпис? 21И рекоше Му: Ћесарев. Тада рече им: Подајте дакле ћесарево ћесару, и Божје Богу. 22И чувши дивише се, и оставивши Га отидоше.

23Тај дан приступише к Њему садукеји који говоре да нема васкрсења, и упиташе Га 24говорећи: Учитељу! Мојсије рече: Ако ко умре без деце, да узме брат његов жену његову и да подигне семе брату свом. 25У нас беше седам браће; и први оженивши се умре, и не имавши порода остави жену своју брату свом. 26А тако и други, и трећи, све до седмог. 27А после свих умре и жена. 28О васкрсењу дакле кога ће од седморице бити жена? Јер је за свима била.

29А Исус одговарајући рече им: Варате се, не знајући Писма ни силе Божје. 30Јер о васкрсењу нити ће се женити ни удавати; него су као анђели Божји на небу. 31А за васкрсење мртвих нисте ли читали шта вам је рекао Бог говорећи: 32Ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев! Није Бог Бог мртвих, него живих. 33И чувши народ дивљаше се науци Његовој.

34А фарисеји чувши да посрами садукеје сабраше се заједно. 35И упита један од њих законик кушајући Га и говорећи: 36Учитељу! Која је заповест највећа у закону? 37А Исус рече му: Љуби Господа Бога свог свим срцем својим, и свом душом својом, и свом мисли својом. 38Ово је прва и највећа заповест. 39А друга је као и ова: Љуби ближњег свог као самог себе. 40О овима двема заповестима виси сав закон и пророци.

41А кад се сабраше фарисеји, упита их Исус 42говорећи: Шта мислите за Христа, чији је син? Рекоше Му: Давидов. 43Рече им: Како дакле Давид Њега духом назива Господом говорећи:

44Рече Господ Господу мом:

Седи мени с десне стране,

док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим?

45Кад дакле Давид назива Њега Господом, како му је син? 46И нико Му не могаше одговорити речи; нити смеде ко од тог дана да Га запита више.