Матеј 19

О разводу брака. Исус благосиља децу. О богатом младићу.

1И кад сврши Исус речи ове, отиде из Галилеје, и дође у околине јудејске преко Јордана. 2И за Њим идоше људи многи и исцели их онде.

3И приступише к Њему фарисеји да Га кушају, и рекоше Му: Може ли човек пустити жену своју за сваку кривицу? 4А Он одговарајући рече им: Нисте ли читали да је Онај који је у почетку створио човека мужа и жену створио их? 5И рече: Зато оставиће човек оца свог и матер, и прилепиће се к жени својој, и биће двоје једно тело. 6Тако нису више двоје, него једно тело; а шта је Бог саставио човек да не раставља. 7Рекоше Му: Зашто дакле Мојсије заповеда да се да књига распусна, и да се пусти? 8Рече им: Мојсије је вама допустио по тврђи вашег срца пуштати своје жене; а из почетка није било тако. 9Него ја вама кажем: Ако ко пусти своју жену, осим за курварство, и ожени се другом, чини прељубу; и који узме пуштеницу чини прељубу.

10Рекоше Му ученици Његови: Ако је тако човеку са женом, није се добро женити. 11А Он рече им: Не могу сви примити те речи до они којима је дано. 12Јер има ушкопљеника који су се тако родили из утробе материне; а има ушкопљеника које су људи ушкопили; а има ушкопљеника који су сами себе ушкопили царства ради небеског. Ко може примити нека прими.

13Тада приведоше к Њему децу да метне руке на њих, и да се помоли Богу; а ученици забрањиваху им. 14А Исус рече: Оставите децу и не забрањујте им долазити к мени; јер је таквих царство небеско. 15И метнувши на њих руке отиде оданде.

16И гле, неко приступивши рече Му: Учитељу благи! Какво ћу добро да учиним да имам живот вечни? 17А Он рече му: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једног Бога. А ако желиш ући у живот, држи заповести. 18Рече Му: Које? А Исус рече: Да не убијеш; не чиниш прељубе; не украдеш; не сведочиш лажно; 19поштуј оца и матер; и љуби ближњег свог као самог себе. 20Рече Му младић: Све сам ово сачувао од младости своје; шта ми још треба? 21Рече му Исус: Ако хоћеш савршен да будеш, иди и продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на небу; па хајде за мном. 22А кад чу младић реч, отиде жалостан; јер беше врло богат.

23А Исус рече ученицима својим: Заиста вам кажем да је тешко богатоме ући у царство небеско. 24И још вам кажем: Лакше је камили проћи кроз иглене уши него ли богатоме ући у царство Божије. 25А кад то чуше ученици, дивљаху се врло говорећи: Ко се дакле може спасити? 26А Исус погледавши на њих рече им: Људима је ово немогуће, а Богу је све могуће. 27Тада одговори Петар и рече Му: Ето ми смо оставили све и за Тобом идемо; шта ће дакле бити нама? 28А Исус рече им: Заиста вам кажем да ћете ви који идете за мном, у другом рођењу, кад седе Син човечији на престолу славе своје, сешћете и ви на дванаест престола и судити над дванаест колена Израиљевих. 29И сваки, који остави куће, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или децу, или земљу, имена мог ради, примиће сто пута онолико, и добиће живот вечни. 30Али ће многи први бити последњи и последњи први.