Лука 17

О саблазни, праштању, вери и делима. Исцељење десет губаваца. Будућност царства Божијег.

1А ученицима рече: Није могуће да не дођу саблазни; али тешко ономе с кога долазе; 2боље би му било да му се воденични камен обеси о врату, и да га баце у море, него да саблазни једног од ових малих. 3Чувајте се. Ако ти сагреши брат твој, накарај га; па ако се покаје, опрости му. 4И ако ти седам пута на дан сагреши, и седам пута на дан дође к теби и рече: Кајем се, опрости му.

5И рекоше апостоли Господу: Дометни нам вере. 6А Господ рече: Кад бисте имали вере колико зрно горушичино, и рекли бисте овом дубу: Ишчупај се и усади се у море, и послушао би вас.

7Који пак од вас кад има слугу који оре или чува стоку па кад дође из поља, каже му: Ходи брзо и седи за трпезу? 8Него не каже ли му: Уготови ми да вечерам, и запрегни се те ми служи док једем и пијем, па онда и ти једи и пиј? 9Еда ли ће он захвалити слузи том кад сврши шта му се заповеди? Не верујем. 10Тако и ви кад свршите све што вам је заповеђено, говорите: Ми смо залудне слуге, јер учинисмо шта смо били дужни чинити.

11И кад иђаше у Јерусалим, Он пролажаше између Самарије и Галилеје. 12И кад улажаше у једно село сретоше Га десет губавих људи, који сташе издалека, 13и подигоше глас говорећи: Исусе учитељу! Помилуј нас. 14И видевши их рече им: Идите и покажите се свештеницима. И они идући очистише се. 15А један од њих видевши да се исцели поврати се хвалећи Бога гласно, 16и паде ничице пред ноге Његове, и захвали Му. И то беше Самарјанин. 17А Исус одговарајући рече: Не исцелише ли се десеторица? Где су дакле деветорица? 18Како се међу њима који не нађе да се врати да захвали Богу, него сам овај туђин? 19И рече му: Устани, иди; вера твоја поможе ти.

20А кад Га упиташе фарисеји: Кад ће доћи царство Божије? Одговарајући рече им: Царство Божије неће доћи да се види; 21нити ће се казати: Ево га овде или онде; јер гле, царство је Божије унутра у вама.

22А ученицима рече: Доћи ће време кад ћете зажелети да видите један дан Сина човечијег, и нећете видети. 23И рећи ће вам: Ево овде је, или: Ено онде; али не излазите, нити тражите. 24Јер као што муња сине с неба, и засветли се преко свега што је под небом, тако ће бити и Син човечији у свој дан. 25Али Му најпре треба много пострадати, и окривљеном бити од рода овог. 26И како је било у време Нојево онако ће бити у дане Сина човечијег: 27Јеђаху, пијаху, жењаху се, удаваху се до оног дана кад Ноје уђе у ковчег, и дође потоп и погуби све. 28Тако као што би у дане Лотове: јеђаху, пијаху, куповаху, продаваху, сађаху, зидаху; 29а у дан кад изиђе Лот из Содома, удари огањ и сумпор из неба и погуби све. 30Тако ће бити и у онај дан кад ће се јавити Син човечији. 31У онај дан који се деси на крову, а покућство његово у кући, нека не силази да га узме; и који се деси у пољу, тако нека се не враћа натраг. 32Опомињите се жене Лотове. 33Који пође да сачува душу своју, изгубиће је; а који је изгуби, оживеће је. 34Кажем вам: у ону ноћ биће два на једном одру, један ће се узети а други ће се оставити; 35две ће млети заједно, једна ће се узети а друга ће се оставити; 36два ће бити на њиви, један ће се узети а други ће се оставити. 37И одговарајући рекоше Му: Где, Господе? А Он им рече: Где је стрвина онамо ће се и орлови скупити.