Лука 1

Увод. Анђео објављује рођење Јована Крститеља. Анђео Гаврило објављује Христово рођење. Марија код Јелисавете. Маријин славопој. Јованово рођење и обрезање. Заријино пророковање.

1Будући да многи почеше описивати догађаје који се испунише међу нама, 2као што нам предаше који испрва сами видеше и слуге речи бише: 3Намислих и ја, испитавши све од почетка, по реду писати теби, честити Теофиле, 4да познаш темељ оних речи којима си се научио.

5У време Ирода цара јудејског беше неки свештеник од реда Авијиног, по имену Зарија, и жена његова од племена Ароновог, по имену Јелисавета. 6А беху обоје праведни пред Богом, и живљаху у свему по заповестима и уредбама Господњим без мане. 7И не имаху деце; јер Јелисавета беше нероткиња, и беху обоје већ стари.

8И догоди се, кад он служаше по свом реду пред Богом, 9да по обичају свештенства дође на њега да изиђе у цркву Господњу да кади. 10И све мноштво народа беше напољу и мољаше се Богу у време кађења. 11А њему се показа анђео Господњи који стајаше с десне стране олтара кадионог. 12И кад га виде Зарија уплаши се и страх нападе на њ. 13А анђео рече му: Не бој се, Зарија; јер је услишена твоја молитва: и жена твоја Јелисавета родиће ти сина, и надени му име Јован. 14И биће теби радост и весеље, и многи ће се обрадовати његовом рођењу. 15Јер ће бити велики пред Богом, и неће пити вино ни сикер; и напуниће се Духа Светог још у утроби матере своје; 16и многе ће синове Израиљеве обратити ка Господу Богу њиховом; 17и он ће напред доћи пред Њим у духу и сили Илијиној да обрати срца отаца к деци и невернике к мудрости праведника, и да приправи Господу народ готов.

18И рече Зарија анђелу: По чему ћу ја то познати? Јер сам стар и жена је моја временита. 19И одговарајући анђео рече му: Ја сам Гаврило што стојим пред Богом, и послан сам да говорим с тобом и да ти јавим ову радост. 20И ево, онемећеш и нећеш моћи говорити до оног дана док се то не збуде; јер ниси веровао мојим речима које ће се збити у своје време. 21И народ чекаше Зарију, и чуђаху се што се забави у цркви. 22А изишавши не могаше да им говори; и разумеше да му се нешто утворило у цркви; и он намигиваше им; и оста нем. 23И кад се навршише дани његове службе отиде кући својој.

24А после ових дана, затрудне Јелисавета жена његова, и кријаше се пет месеци говорећи: 25Тако ми учини Господ у дане ове у које погледа на ме да ме избави од укора међу људима.

26А у шести месец посла Бог анђела Гаврила у град галилејски по имену Назарет 27к девојци испрошеној за мужа, по имену Јосифа из дома Давидовог; и девојци беше име Марија. 28И ушавши к њој анђео рече: Радуј се, благодатна! Господ је с тобом, благословена си ти међу женама. 29А она, видевши га, поплаши се од речи његове и помисли: Какав би ово био поздрав? 30И рече јој анђео: Не бој се, Марија! Јер си нашла милост у Бога. 31И ево затруднећеш, и родићеш Сина, и надени Му име Исус. 32Он ће бити велики, и назваће се Син Највишега, и даће Му Господ Бог престо Давида оца Његовог; 33и цароваће у дому Јаковљевом вавек, и царству Његовом неће бити краја.

34А Марија рече анђелу: Како ће то бити кад ја не знам за мужа?

35И одговарајући анђео рече јој: Дух Свети доћи ће на тебе, и сила Највишег осениће те; зато и оно што ће се родити биће свето, и назваће се Син Божји. 36И ево Јелисавета, твоја тетка, и она затрудне сином у старости својој, и ово је шести месец њој, коју зову нероткињом. 37Јер у Бога све је могуће што каже. 38А Марија рече: Ево слушкиње Господње; нека ми буде по речи твојој. И анђео отиде од ње.

39А Марија уставши оних дана, отиде брзо у горњу земљу, у град Јудин. 40И уђе у кућу Заријину, и поздрави се с Јелисаветом. 41И кад Јелисавета чу честитање Маријино, заигра дете у утроби њеној, и Јелисавета се напуни Духа Светог, 42и повика здраво и рече: Благословена си ти међу женама, и благословен је плод утробе твоје. 43И откуд мени ово да дође мати Господа мог к мени? 44Јер гле, кад дође глас честитања твог у уши моје, заигра дете радосно у утроби мојој. 45И благо оној која верова, јер ће се извршити шта јој каза Господ.

46И рече Марија:

Велича душа моја Господа;

47И обрадова се дух мој Богу Спасу мом,

48Што погледа на понижење слушкиње своје;

јер гле, одсад ће ме звати блаженом сви нараштаји;

49Што ми учини величину силни,

и свето име Његово;

50И милост је Његова од колена на колено

онима који Га се боје.

51Показа силу руком својом;

разасу поносите у мислима срца њихових.

52Збаци силне с престола,

и подиже понижене.

53Гладне напуни блага,

и богате отпусти празне.

54Прими Израиља, слугу свог,

да се опомене милости.

55Као што говори оцима нашим,

Аврааму и семену његовом довека.

56Марија пак седи с њом око три месеца, и врати се кући својој.

57А Јелисавети дође време да роди, и роди сина. 58И чуше њени суседи и родбина да је Господ показао велику милост своју на њој, и радоваху се с њом. 59И у осми дан дођоше да обрежу дете, и хтеше да му надену име оца његовог, Зарија. 60И одговарајући мати његова рече: Не, него да буде Јован. 61И рекоше јој: Никога нема у родбини твојој да му је такво име. 62И намигиваху оцу његовом како би он хтео да му надену име. 63И заискавши дашчицу, написа говорећи: Јован му је име. И зачудише се сви. 64И одмах му се отворише уста и језик његов и говораше хвалећи Бога. 65И уђе страх у све суседе њихове; и по свој горњој Јудеји разгласи се сав овај догађај. 66И сви који чуше метнуше у срце своје говорећи: Шта ће бити из овог детета? И рука Господња беше са њим.

67И Зарија отац његов напуни се Духа Светог, и пророкова говорећи:

68Благословен Господ Бог Јаковљев

што походи и избави народ свој,

69И подиже нам рог спасења

у дому Давида слуге свог,

70Као што говори устима светих пророка својих од века

71Да ће нас избавити од наших непријатеља

и из руку свих који мрзе на нас;

72Учинити милост оцима нашим,

и опоменути се светог завета свог,

73Клетве којом се клео Аврааму оцу нашем да ће нам дати

74Да се избавимо из руку непријатеља својих,

и да му служимо без страха,

75И у светости и у правди пред Њим док смо год живи.

76И ти, дете, назваћеш се пророк Највишега;

јер ћеш ићи напред пред лицем Господњим да Му приправиш пут;

77Да даш разум спасења народу његовом

за опроштење греха њихових,

78По дубокој милости Бога нашег,

по којој нас је походио исток с висине;

79Да обасјаш оне који седе у тами и у сену смртном;

да упутиш ноге наше на пут мира.

80А дете растијаше и јачаше духом, и беше у пустињи дотле док се не показа Израиљу.