Јоил 1

Напаст од скакаваца и знаци дана Господњег, јадиковање и молба.

1Реч Господња која дође Јоилу сину Фатуиловом.

2Чујте, старци;

слушајте, сви становници земаљски;

је ли овако шта било за вашег времена

или за времена ваших отаца?

3Приповедајте то синовима својим,

и синови ваши својим синовима,

и њихови синови потоњем колену.

4Шта оста иза гусенице изједе скакавац,

и шта оста иза скакавца изједе хрушт,

и шта оста иза хрушта изједе црв.

5Отрезните се, пијанице, и плачите;

и ридајте сви који пијете вино, за новим вином,

јер се оте из уста ваших.

6Јер дође на земљу моју силан народ и небројен;

зуби су му као у лава

и кутњаци као у лавице.

7Потре винову лозу моју,

и смокве моје покида,

сасвим их огули и побаца,

те им се гране беле.

8Ридај као младица опасана кострећу

за мужем младости своје.

9Неста дара и налива из дома Господњег;

туже свештеници, слуге Господње.

10Опусте поље, тужи земља;

јер је потрвено жито, усахло вино, нестало уља.

11Стидите се ратари, ридајте виноградари,

пшенице ради и јечма ради,

јер пропаде жетва на њиви;

12Лоза посахну и смоква увену;

шипак и палма и јабука и сва дрвета пољска посахнуше,

јер неста радости између синова људских.

13Опашите се и плачите свештеници;

ридајте који служите олтару,

дођите, ноћујте у кострети, слуге Бога мог;

јер се уноси у дом Бога вашег дар и налив.

14Наредите пост, огласите празник,

скупите старешине, све становнике земаљске, у дом Господа Бога свог,

и вапите ка Господу:

15Јаох дана!

Јер је близу дан Господњи,

и доћи ће као погибао од Свемогућег.

16Није ли нестало хране испред очију наших,

радости и весеља из дома Бога нашег?

17Семе иструхну под грудама својим,

пусте су житнице, разваљене спреме,

јер посахну жито.

18Како уздише стока! Како су се смела говеда!

Јер немају паше;

и овце гину.

19К Теби, Господе, вичем,

јер огањ сажеже паше у пустињи,

и пламен попали сва дрвета у пољу.

20И зверје пољско погледа за тобом,

јер усахнуше потоци водени

и огањ сажеже паше у пустињи.