Јов 5

Наставак: Безбожник пропада; који се клања Господу, избавља се.

1Зови; хоће ли ти се ко одазвати?

И коме ћеш се између светих обратити?

2Доиста безумног убија гнев,

и лудог усмрћује срдња.

3Ја видех безумника где се укоренио;

али одмах проклех стан његов.

4Синови су његови далеко од спасења

и сатиру се на вратима а нема ко да избави.

5Летину његову једе гладни

и испред трња купи је,

и лупеж ждере благо њихово.

6Јер мука не излази из праха

нити невоља из земље ниче.

7Него се човек рађа на невољу,

као што искре из угљевља узлећу у вис.

8Али ја бих Бога тражио,

и пред Бога бих изнео ствар своју,

9Који чини ствари велике и неиспитиве,

дивне, којима нема броја;

10Који спушта дажд на земљу

и шаље воду на поља;

11Који подиже понижене,

и жалосне узвишује к спасењу;

12Који расипа мисли лукавих

да руке њихове не сврше ништа;

13Који хвата мудре у њиховом лукавству,

и намеру опаких обара;

14Дању наилазе на мрак,

и у подне пипају као по ноћи.

15Он избавља убогог од мача,

од уста њихових

и од руке силног.

16Тако има надања сиромаху,

а злоћа затискује уста своја.

17Гле, благо човеку кога Бог кара;

и зато не одбацуј карање Свемогућег.

18Јер Он задаје ране, и завија;

Он удара, и руке Његове исцељују.

19Из шест невоља избавиће те;

ни у седмој неће те се зло дотаћи.

20У глади избавиће те од смрти

и у рату од мача.

21Кад језик шиба, бићеш сакривен,

нити ћеш се бојати пустоши кад дође.

22Смејаћеш се пустоши и глади,

нити ћеш се бојати зверја земаљског.

23Јер ћеш с камењем пољским бити у вери,

и зверје ће пољско бити у миру с тобом.

24И видећеш да је мир у шатору твом,

кућићеш кућу своју и нећеш се преварити.

25Видећеш како ће ти се умножити семе твоје,

и пород ће твој бити као трава на земљи.

26Стар ћеш отићи у гроб

као што се жито сноси у стог у своје време.

27Ето, разгледасмо то, тако је;

послушај и разуми.