Јов 42

Јовово покајање. Бог га правда и благосиља више него пре.

1Тада Јов одговори Господу и рече:

2Знам да све можеш,

и да се не може смести шта наумиш.

3Ко је то што замрачује савет неразумно?

Зато кажем да нисам разумевао;

чудесно је то за ме,

те не могу знати.

4Слушај кад узговорим,

и кад запитам, кажи ми.

5Ушима слушах о Теби,

а сада Те око моје види.

6Зато поричем,

и кајем се у праху и пепелу.

7А кад Господ изговори оне речи Јову, рече Господ Елифасу Теманцу: Распалио се гнев мој на тебе и на два пријатеља твоја што не говористе о мени право као слуга мој Јов. 8Зато сада узмите седам телаца и седам овнова, и идите к слузи мом Јову и принесите жртве паљенице за се, и слуга мој Јов нека се помоли за вас, јер ћу доиста погледати на њ да не учиним с вама по вашој лудости, јер не говористе о мени право као слуга мој Јов. 9И тако отиде Елифас Теманац и Вилдад Сушанин и Софар Намаћанин, и учинише како им заповеди Господ. И погледа Господ на Јова.

10И Господ врати што беше узето Јову пошто се помоли за пријатеље своје; и умножи Господ Јову двојином све што беше имао. 11И дођоше к њему сва браћа његова и све сестре његове и сви пређашњи знанци његови, и једоше с њим у његовој кући и жалећи га тешише га за све зло што беше Господ пустио на њ, и дадоше му сваки по новац и по гривну златну.

12И Господ благослови последак Јовов више него почетак, те имаше четрнаест хиљада оваца и шест хиљада камила и хиљаду јармова волова и хиљаду магарица. 13И имаше седам синова и три кћери. 14И првој наде име Јемима, а другој Кесија а трећој Керен-апуха. 15И не нахођаше се у свој земљи тако лепих девојака као кћери Јовове, и отац им даде наследство међу браћом њиховом. 16И после поживе Јов сто и четрдесет година, и виде синове и унуке до четвртог колена. 17И умре Јов стар и сит живота.