Јов 19

Јовов пети говор: жали се на немилост пријатеља, описује своју велику беду, али најпосле долази до блажене истине да његов спаситељ живи.

1А Јов одговори и рече:

2Докле ћете мучити душу моју

и сатирати ме речима?

3Већ сте ме десет пута наружили;

није вас стид што тако наваљујете на ме?

4Али ако сам доиста погрешио,

погрешка ће моја остати код мене.

5Ако ли се још хоћете да дижете на ме

и да ме корите мојом срамотом,

6Онда знајте да ме је Бог оборио

и мрежу своју разапео око мене.

7Ето, вичем на неправду, али се не слушам;

вапим, али нема суда.

8Заградио је пут мој да не могу проћи;

на стазе моје метнуо је мрак.

9Свукао је с мене славу моју

и скинуо венац с главе моје.

10Порушио ме је од свуда, да ме нема;

и као дрво ишчупао је надање моје.

11Распалио се на ме гнев Његов,

и узео ме је међу непријатеље своје.

12Војске Његове дођоше све заједно

и насуше к себи пут к мени,

стадоше у логор около шатора мог.

13Браћу моју удаљио је од мене,

и знанци моји туђе се од мене.

14Ближњи моји оставише ме,

и знанци моји заборавише ме.

15Домашњи моји и моје слушкиње гледају ме као туђина;

странац сам у очима њиховим.

16Зовем слугу свог, а он се не одзива,

а молим га устима својим.

17Дах је мој мрзак жени мојој,

а преклињем је синовима утробе своје.

18Ни деца не хају за ме;

кад устанем, руже ме.

19Мрзак сам свима неверним својим,

и које љубљах посташе ми противници.

20За кожу моју као за месо моје прионуше кости моје;

једва оста кожа око зуба мојих.

21Смилујте се на ме, смилујте се на ме, пријатељи моји,

јер се рука Божија дотакла мене.

22Зашто ме гоните као Бог,

и меса мог не можете да се наситите?

23О кад би се написале речи моје!

Кад би се ставиле у књигу!

24Писаљком гвозденом и оловом

на камену за вечни спомен кад би се урезале!

25Али знам да је жив мој Искупитељ,

и на последак да ће стати над прахом.

26И ако се ова кожа моја и рашчини,

опет ћу у телу свом видети Бога.

27Ја исти видећу Га,

и очи моје гледаће Га, а не друге.

А бубрега мојих нестаје у мени.

28Него би требало да кажете: Зашто га гонимо?

Кад је корен беседе у мени.

29Бојте се мача;

јер је мач освета за безакоње;

и знајте да има суд.