Јеремија 46

Прорицање о пропасти Мисираца. Утеха Израиљу.

1Реч Господња која дође Јеремији пророку за народе:

2За Мисирце, за војску Фараона Нехаона цара мисирског, која беше на реци Ефрату код Харкемиса, и разби је Навуходоносор цар вавилонски четврте године Јоакима сина Јосијиног цара Јудиног.

3Приправите штите и штитиће,

и идите у бој;

4Прежите коње, и појашите, коњици;

поставите се са шлемовима;

утрите копља,

облачите се у оклопе.

5Зашто их видим где се поплашише,

враћају се натраг,

јунаци њихови поломише се

и беже без обзира?

Страх је од свуда,

говори Господ.

6Да не утече лаки,

нити се избави јаки;

да се на северу на брегу реке Ефрата

спотакну и падну.

7Ко је то што се диже као поток,

и воде му се колебају као реке?

8Мисир се диже као поток

и његове се воде колебају као реке;

и вели: Идем, покрићу земљу,

затрћу град и оне који живе у њему.

9Излазите, коњи,

бесните, кола;

и нека изађу јунаци,

Хуси и Фуди, који носе штитове,

и Лудеји, који носе и натежу лук.

10Јер је овај дан Господу Господу над војскама дан освете,

да се освети непријатељима својим;

мач ће их прождрети

и наситиће се и опиће се крвљу њиховом;

јер ће бити жртва Господа Господа над војскама

у земљи северној на реци Ефрату.

11Изиђи у Галад и узми балсама,

девојко кћери мисирска;

залуду су ти многи лекови,

нећеш се излечити.

12Народи чуше срамоту твоју,

и вике твоје пуна је земља,

јер се спотичу јунак о јунака,

те обојица падају.

13Реч коју рече Господ Јеремији пророку о доласку Навуходоносора цара вавилонског да потре земљу мисирску:

14Јавите у Мисиру,

и огласите у Мигдолу,

огласите и у Нофу и у Тафнесу,

и реците: Стани и приправи се,

јер мач прождре шта је око тебе.

15Зашто се поваљаше јунаци твоји?

Не стоје, јер их Господ обара.

16Чини, те се многи спотичу и падају један на другог,

и говоре:

Устани да се вратимо к народу свом и на постојбину своју

испред мача насилниковог.

17Вичу онде:

Фараон цар мисирски пропаде, прође му рок.

18Тако да сам ја жив, говори цар,

коме је име Господ над војскама;

као Тавор међу горама

и као Кармил на мору доћи ће.

19Спреми шта ти треба да се селиш, становнице,

кћери мисирска;

јер ће Ноф опустети и спалиће се

да неће нико живети у њему.

20Мисир је лепа јуница;

али погибао иде, иде са севера.

21И најамници су његови усред њега као теоци угојени,

али се и они обрнуше и побегоше, не осташе,

јер дође на њих дан несреће њихове,

време похођења њиховог.

22Глас ће њихов ићи као глас змијињи,

јер они иду с војском

и доћи ће са секирама на њ

као они који секу дрва.

23И они ће посећи шуму његову, говори Господ,

ако јој и нема мере,

јер их је више него скакаваца

и нема им броја.

24Посрами се кћи мисирска,

предана је у руке народу северном.

25Говори Господ над војскама, Бог Израиљев: Ево, ја ћу походити људство у Ноји, и Фараона и Мисир и богове његове и цареве његове, Фараона и све који се уздају у њ. 26И даћу их у руке онима који траже душу њихову, у руке Навуходоносору цару вавилонском и у руке слугама његовим; а после ће бити насељен као пре, говори Господ.

27А ти се не бој, слуго мој Јакове,

и не плаши се, Израиљу,

јер ево ја ћу те избавити из далеке земље

и семе твоје из земље ропства његовог;

и Јаков ће се вратити и почиваће,

и биће миран и нико га неће плашити.

28Ти се не бој, слуго мој Јакове, говори Господ,

јер сам ја с тобом;

јер ћу учинити крај свим народима, у које те прогнах,

али теби нећу учинити краја,

него ћу те покарати с мером,

а нећу те оставити сасвим без кара.