Јеремија 17

Казна због идолопоклонства, уздања у људе и преваре. Позив на празновање суботе.

1Грех је Јудин записан гвозденом писаљком и врхом од дијаманта, урезан је на плочи срца њиховог и на роговима олтара ваших, 2да се синови њихови сећају олтара њихових и лугова њихових под зеленим дрветима, на високим хумовима. 3Горо с пољем, даћу имање твоје, све благо твоје даћу да се разграби, висине твоје, за грех по свим међама твојим. 4И ти ћеш и који су с тобом оставити наследство своје, које сам ти дао, и учинићу да служиш непријатељима својим у земљи које не познајеш; јер сте распалили огањ гнева мог, који ће горети до века.

5Овако вели Господ:

Да је проклет човек који се узда у човека

и који ставља тело себи за мишицу,

а од Господа одступа срце његово.

6Јер ће бити као врес у пустињи,

који не осећа кад дође добро,

него стоји у пустињи,

на сувим местима у земљи сланој и у којој се не живи.

7Благо човеку који се узда у Господа

и коме је Господ узданица.

8Јер ће бити као дрво усађено крај воде

и које низ поток пушта жиле своје,

које не осећа кад дође припека, него му се лист зелени,

и сушне године не брине се и не престаје рађати род.

9Срце је преварно више свега и опако:

ко ће га познати?

10Ја Господ испитујем срца и искушавам бубреге,

да бих дао свакоме према путевима његовим

и по плоду дела његових.

11Као што јаребица лежи на јајима али не излеже,

тако ко сабира богатство али с неправдом,

у половини дана својих оставиће га

и најпосле ће бити луд.

12Место је светиње наше престо славе,

високо место од почетка.

13Надо Израиљева, Господе!

Сви који Те остављају нека се посраме;

који одступају од мене, нека се запишу на земљи,

јер оставише извор воде живе, Господа.

14Исцели ме, Господе, и бићу исцељен;

избави ме, и бићу избављен,

јер си Ти хвала моја.

15Гле, они ми говоре:

Где је реч Господња?

Нека дође.

16А ја се не затезах ићи за Тобом као пастир,

и дан жалосни не желех, Ти знаш;

шта је год изашло из уста мојих,

пред Тобом је.

17Не буди ми страх,

Ти си уточиште моје у злу.

18Нека се посраме који ме гоне, а ја не;

нека се они уплаше, а ја не;

пусти на њих зли дан,

и двоструким поломом поломи их.

19Овако ми рече Господ: Иди, и стани на врата синова народних, на која улазе цареви Јудини и на која излазе, и на свака врата јерусалимска. 20И реци им: Чујте реч Господњу, цареви Јудини и сви Јудејци и сви Јерусалимљани, који улазите на ова врата. 21Овако вели Господ: Чувајте се да не носите бреме у суботу и не уносите на врата јерусалимска. 22И не износите бремена из кућа својих у суботу, и никакав посао не радите, него светите суботу, као што сам заповедио оцима вашим. 23Али не послушаше нити пригнуше уха свог, него отврднуше вратом својим да не послушају и не приме науке.

24Ако ме послушате, говори Господ, да не носите бремена на врата овог града у суботу, него светите суботу не радећи у њу никакав посао, 25тада ће улазити на врата града овог цареви и кнезови, који седе на престолу Давидовом, на колима и на коњима, они и кнезови њихови, Јудејци и Јерусалимљани, и стајаће овај град до века. 26И долазиће из градова Јудиних и из околине јерусалимске, и из земље Венијаминове, и из равнице и из гора и с југа, и доносиће жртве паљенице и приносе с даром и кадом, и жртве захвалне доносиће у дом Господњи. 27Ако ли ме не послушате да светите суботу и не носите бремена улазећи на врата јерусалимска у суботу, онда ћу распалити огањ на вратима његовим, који ће упалити дворове јерусалимске и неће се угасити.