Исаија 64

Наставак молитве за спасење.

1О да би раздро небеса и сишао,

да се растопе горе од Тебе,

2Као што се на огњу разгори грање

и вода узаври од огња,

да име Твоје познају непријатељи Твоји

и да народи дрхћу од Тебе.

3Кад си чинио страхоте којима се не надасмо,

Ти си силазио, и горе се растапаху од Тебе.

4Откако је века не чу се,

нити се ушима дозна,

нити око виде Бога осим Тебе

да би тако учинио онима који Га чекају.

5Сретао си оног који се радује творећи правду;

помињу Те на путевима Твојим;

гле, Ти си се разгневио што грешисмо;

да на њима једнако остасмо, бисмо се спасли.

6Али сви бејасмо као нечисто шта,

и сва наша правда као нечиста хаљина;

зато опадосмо сви као лист,

и безакоња наша као ветар однесоше нас.

7Никога не би да призива име Твоје,

да устане да се Тебе држи,

јер си сакрио лице своје од нас

и растопио си нас безакоњем нашим.

8Али сада, Господе, Ти си наш Отац;

ми смо као, а Ти си наш лончар,

и сви смо дело руку Твојих.

9Господе, не гневи се веома,

и не помињи довека безакоње;

ево, погледај; ми смо сви Твој народ.

10Градови светости Твоје опустеше;

Сион опусте, Јерусалим поста пустош.

11Дом наше светиње и наше красоте,

у коме Те славише оци наши,

изгоре огњем,

и све што нам беше драго потрвено је.

12Хоћеш ли се на то уздржати, Господе,

и ћутати, и једнако нас мучити?