Исаија 6

Исаијино виђење славе Господње и позивање да пророкује.

1Године које умре цар Озија видех Господа где седи на престолу високом и издигнутом, и скут Му испуњаваше цркву. 2Серафими стајаху више Њега, сваки их имаше шест крила: двема заклањаше лице своје и двема заклањаше ноге своје, а двема летеше. 3И викаху један другом говорећи:

Свет, свет, свет је Господ над војскама;

пуна је сва земља славе Његове.

4И задрмаше се прагови на вратима од гласа којим викаху, и дом се напуни дима. 5И рекох: Јао мени! Погибох, јер сам човек нечистих усана, и живим усред народа нечистих усана, јер Цара Господа над војскама видех својим очима.

6А један од серафима долете к мени држећи у руци жив угљен, који узе с олтара клештима, 7и дотаче се уста мојих, и рече: Ево, ово се дотаче уста твојих, и безакоње твоје узе се, и грех твој очисти се.

8Потом чух глас Господњи где рече: Кога ћу послати? И ко ће нам ићи? А ја рекох: Ево мене, пошаљи мене. 9А Он рече: Иди, и реци том народу:

Слушајте али нећете разумети,

гледајте али нећете познати.

10Учини да одебља срце том народу

и уши да им отежају,

и очи им затвори,

да не виде очима својим

и ушима својим да не чују

и срцем својим да не разумеју

и не обрате се и не исцеле.

11А ја рекох:

Докле, Господе?

А Он рече:

Докле не опусте градови да буду без становника

и куће да буду без људи,

и земља докле сасвим не опусти,

12И докле Господ оправи далеко људе

и буде сама пустош у земљи.

13Али ће још бити у њој десетина,

па ће се и она затрти;

али као храст или брест,

којима и кад збаце лишће остаје стабло,

тако ће свето семе бити њено стабло.