Исаија 55

Општи позив на завет милости. Сила речи Божије.

1Ој жедни који сте год,

ходите на воду,

и који немате новца,

ходите, купујте и једите;

ходите, купујте без новца и без плате вино и млеко.

2Зашто трошите новце своје на оно што није храна,

и труд свој на оно што не сити?

Слушајте ме, па ћете јести шта је добро,

и душа ће се ваша насладити претилине.

3Пригните ухо своје и ходите к мени;

послушајте, и жива ће бити душа ваша,

и учинићу с вама завет вечан,

милости Давидове истините.

4Ево, дадох га за сведока народима,

за вођу и заповедника народима.

5Ево, зваћеш народ који ниси знао,

и народи који те нису знали стећи ће се к теби,

ради Господа Бога твог

и Свеца Израиљевог, јер те прослави.

6Тражите Господа, док се може наћи;

призивајте Га, докле је близу.

7Нека безбожник остави свој пут

и неправедник мисли своје;

и нека се врати ка Господу,

и смиловаћу се на њ,

и к Богу нашем,

јер прашта много.

8Јер мисли моје нису ваше мисли,

нити су ваши путеви моји путеви,

вели Господ;

9Него колико су небеса више од земље,

толико су путеви моји виши од ваших путева,

и мисли моје од ваших мисли.

10Јер како пада дажд или снег с неба

и не враћа се онамо,

него натапа земљу

и учини да рађа и да се зелени,

да даје семе да се сеје

и хлеб да се једе,

11Тако ће бити реч моја кад изађе из мојих уста:

неће се вратити к мени празна,

него ће учинити шта ми је драго,

и срећно ће свршити на шта је пошаљем.

12Јер ћете с весељем изаћи,

и у миру ћете бити вођени;

горе и брегови певаће пред вама од радости,

и сва ће дрвета пољска пљескати рукама.

13Место трња никнуће јела,

место коприве никнуће мирта;

и то ће бити Господу у славу,

за вечан знак, који неће нестати.